Зора

Стр. 34

3 0 Р А

Бр. Т.

ствари, то је: „Српски Народни Илустровани Велики Календар", који према потреби носи разна имена слична или другим признатим календарима, или бучним именима, која дижу себи патриотску рекламу. Календар је опсежан због силних огласа: пилула за чишћење крви, наштампаних папира, који се у Поповићевом каталогу зову књиге, и разних: барјака, кандила, цигаља... Ово и није толико „Календар са огласима", колико „Огласи са календаром." Осим неких пригодних слика, већином су покупљене из старих календара и туђих анспхтскарата. А дабогме и ДрајФус је ту... У осталом ово је споменуто тек само публике ради, јер Браћи М. Поповићима и не вриједи говорити... Њима се говорило и говорило и све узалуд! Кад би се могло можда полицијским путем какогод по што шта учинити, али критика је за њих и сувише незиатан миг. Добру је досјетку донио Врач Погађач у једном свом бројз^: како Браћа Поповићи намјеравају ове године отворити уз књижару „селхерај", а до године, ако Бог да, и бријачницу. Сретно! Остала су нам још два мала календара: Голуб и Мостар. Голуб је намијењен Старој Србији и Маћедонији са нарочитом поучном садржином, сходном својој публици. Мосшар, мали, џепни календар издавачке књижарнице Пахер и Кисића, и опет је нов доказ лијепог, спретног и укусног издања, која се у овој штампарији јављају, гдје се брине и пази на најмању ситницу око спољашње израде сваке њихове књиге.

* * * Или замислите на примјер једно село без календара. Имао на примјер попа календар, ал дјеца као дјеца, поцијепали ликове па начинили змај. Е сад гдје ти је ту Божић ; гдје је храмовни дан; кад да се пуца из топова; кад да се мијења скупштина; кад ће тутори положити рачун и истрести из чарапе бакар, и у опште кад да легнеш, а кад да. устанеш. Јест, каже, куца на тороњу седам. Аха, седам; а је ли то седам оно у јутру седам, ил је то седам оно у вече седам ? Ја, на примјер, да нема календара, ја бих га просто морао измислити! Ил га исмислити, ил скрстити руке на груди, па лијепо лећи до покојног Андрије пол^ара, који јетакођезато умро, што није знао: кад је дан и кад ноћ. Па и кад већ прође година, календар је ипак — календар. Можеш ако хоћеш исјећи слике, па лијепо да излијепиш по дувару. Има ко то врло лијепо умије, да излијепи! И онда ово је овај, оно је онај... Треба потпалити ватру, одереш који лист, па онда то ти је... Чика Јови не стоји добро камиш у лули, а он одере мало од календара, попљује, навије, па као заливен... Идеш да дариваш сину невјесту, а себи снаху. А ти дукат, па лијепо увијеш у лист од календара... Хоће нана да остави иглу, куд ће, шта ће, у календар... Хоћеш да осушиш које зрно од бундева сјемена, опет одереш календар. И овамо и онамо и таман нова година, а ти само још Један лист у календару. Ах, календар је једна красна ствар! 81п§'и1аг18