Зора

Бр. II.

3 0 р а

Стр. 51

средно и примитивно и учинити их приступачним са упознавањем и завољевањем савршенијих књижевних производа; није мала ствар у свом спису тако се изразити да буде заиста духовна храна, да с успехом проширује видокруг сазнавањаи припрема га за разумевање живота и друштвених и научних истина. Задатак популарне књижевности је на првом месту да буде национална. Таква књижевност је народу најприступачнија и данас најпотребнија. Да је ово истина види се и по народним умотворинама, које сујош и данас, ако не Једини то ипак главни елеменат популарне књижевности. Та аутогенетична књижевност још може народ да васпита и одушевљава. А српска популарна књижевност има мисију, двојаку мисију: да с једне стране развија свест о елементарним знањима и догмама наука, а с друге да у народу живо буди и подиже свест о српској заједници, која треба да је идеал српски; јер се и иначе ничим не деле и не разликују, сем политичким границама Невесињац од Мачванина, Личанин од Шумадинца, Сремац од Бошњака. Популарна књижевност дужна је да пробуди и учврсти у духу народа истину да су Бачванин, Херцеговац, Сремац, Ера, Бошњак, Мачванин, Крајинац, синоними велике речи Србин, одјеци знаменитог израза Србин „Од Балкана до Адрије", гранчице српског стабла. Популарна књинсевност има свој позив: она треба да буде један од најмоћнијих Фактора духовног, српског живота и апостол идеје јединства српског племена. Ми, „Срби, сви и свуда", стојимо пред једним сфинксом . То је народна будућност. Али кроз магловиту копрену тајанствене . будућности назиремо контуре ембрија, што се развија: то је Српска Заједница. Решењем еко-

номских и политичких питања на Балканском Полуострову биће решени сви, па и књижевни проблеми на нашим странама. Улога популарне књижевности је у том да путоказ буде народу за тај можда блиски циљ откривајући у духу нашег народа вреле и неисцрпиве капитале културних блага и да их разлева у све и најниже слојеве и стране Српства. Литература од јуче учи нас каква да народу буде литература за сутра. Са те тачке посматрања популарна књижевност није луксус, него неопходност, потреба, као штоје и идеја заједнице витална потреба. По себи се разуме да ја овај захтев за популарну књижевност стављам на првом месту. Али никако не мислим, као што се то махом данас и ради, на неговање јеФтиног, званичног патриотизма који патриотично злоупотребљују и експлоатишу многе самозване патриоте и т. зв. родољуби и којим се, у последње време, на општу жалост нашу ревносно размећу и звани и незвани. Сумирајући укратко своје мњење о српској популарној књижевности и улози, коју она има да врши, истичем ово: популарна књижевност мора имати народне изворе и потенце и мора носити обележје наше расе. Напоменуо сам, а овде понављам: сва списанија што се пишу за народ ни по чему, ни по потребама народа, ни по духу времена не одговарају сврси истакнутој. У свима српским земљама народ је још непрестано гладан духовне хране; књига, добра, корисна књига још му није доступна, нити се ко пашти да то постигне. — Потребно је да и приватна иницијатива и књижевна иницијатива и књижевна удружења па и државни чиниоци обрате у будуће озбиљну пажњу на ову