Зора

Стр. 56

3 0 Р А

Бр. II.

Ј(,

о широком пољу Пала магла јака Не види се ништа На пет, шест корака. Крај мене, у магли Као сенка бледа, Назиру се црте Гола дрвореда. Нигде звук живота Тишину не буни : Чује се кад иње С гране се откруни Срп. Црња

Ал' ко то пробија Магле вео сури? Девојче се једно Својој кући жури. Откуд зимском пољу Та ружица жива? Сусрегох је, — она Стиди се, снебива. Пољубих јој уста И два црна ока Цура стрепи: нема л' Откуда сведока ... 45*35*5

Нема... Гавран један Из магле се креће Обазрев се на нас У маглу пролеће... Магла гушћа, вече Удружено с њоме Сакрива ми облик Удаљене мбме. Зажалих за цветком, Уздахнух за њиме За тренутком Маја Усред љуте зиме... ЈЛил. Јакшић

—^](ема те... Још нојца није те уплела У косице тавне, Није те извела На пољане равне, Под мирном тополом Да у бистри талас, што те жудно чека, Златан се загледиш... Још се у мрак губи Врх глухи дубрава. Још магла далека За литицом голом Сврх језера тихи' бескрајно те љуби Милоснику своме путовати брани. Ја знам: она гори На пољупцу твоме, кб огњеви рани Јутарњих небеса. Ал је туга мори Са блиског растанка, па кроз сузе сјајне Гледа те и дршће од туге потајне... Ал ти немој каснит'! Још једанпут драгу Загрли и сљуби сузицу јој благу Са мирисних веђа — па дођи, завири У мирну тополу! Ту пјесмица мека Милује се с грањем; ту нотњи лептири Росну травку љубе; ту босиљак мири —

] у ! ј € С € Ц У

Ту је драга моја, она тебе чека, Њено око плаво пут истока блуди, Нада ти се, стрепи и за тобом жуди. Дођи, не дангуби ! Лијепа је она: златни јој увојци. А мили погледи кб зв'јездице двије У дубокој нојци. Њена мила рука Мене слатко грли а пољубац грије. Око топлог струка Кб маглица танка дршће вео б'јели, Шуми и лахори, А лице јој цв'јета, жићу се весели У осмјеху њежном, Па изгледа драга ко да ружа гори У прамењу сњежном. Дођи, не дангуби ! Ноћ је пуна тајне, Милуј драгу — љуби У косице меке, њедра мирисава, А ја ћу у веђе, у два неба плава У очице сјајне. .. ЈЈлекса ШаншиЋ