Зора

Стр. 74

3 0 Р А

Бр. II.

У ревматизам и у праву љубав вјерује се тек кад човјека нападну. М. V. Ећпег Ебсћепћасћ. Љубав прашта или све ил« ништа. Ва1гас. Духу не треба ништа праштати, срцу све, јер срце је слијепо. * У љубави се као и у политици даје са првом концесијом моћ из руку. •к * Љубав је пехар из кога живот и смрт и бесмртност пијемо. А. Н. Љубав је наша Голгота. Она нам наноси смртне ране и спасење. Јозе бсћпеШег-Агпо. У служби богиње љубави човјек прије оћелави нег осиједи. Јеап Раи1. Свака нас страст води погрјешкама, али љубав најсмијешнијим. 1.а КосћеГоисаи1(1. Љубав у истини није никад оно, што ми у себи замишљамо, док је не познамо. Увијек је или нешто више или нешто мање. В. М. бсћиђег! Љубав личи оним болестима, што су опасне кад нападну оног, кога су у младости поштедиле. 9 Р. Ниетег. Љубав има моћну сестру мржњу; чувај се да не повриједиш ону прву, ова те друга може убити. Р. Ниетег. Бити у све жене заљубљен исто је тако опасно, као у једну само. Мте (1е Моп1тапп. Прва љубав је као генерална проба срца, али ова је често интересантнија, него сама представа. Ј. Зсћлађ!.

Љубав је прави пароксизам грознице, само што ова почиње зимом а свршава ватром, а љубав обратно. К. Ј. Мећег. Без жеђи пити и у свако доба бити заљубљен, то нас разликује једино од животиња. ВеаитагсћаЈз. Оставштина љубави је —■ кајање. Е. Р. Каб4пег. Човјек може љубити а да није сретан, а може бити сретан а да не љуби, али и љубити и сретан бити то би било чудо. Ва1бас. Оно, игго највећа глава не може да схвати, а може и најмање срце —зове се љубав. Човјек је љубоморан, кад љуби; жена и кад не љуби. Кап{. Заљубљен човјек је луда, заљубљена жена анђео. А. Т. Како у пријатељству тако и у љубави човјек је често сретнији због оних ствари, које су нам тајна, него због оног, што познаје. 1.а ВосћеГоисаиШ. Љубав се увијек изда, баш због тог, јер тражи, да се не изда. 1а ује раНзЈеппе. Сиромаштво и љубав не даду се лако сакрити. Данска пословица. Говорити о љубави разумно, значи изгубити разум. ВоиШег. Кад човјек љуби, сумња често баш у оно, о чему је најбоље увјерен. !_а ВосћеГоисаиШ. Ако усне кажу: „не", запитај још и очи. НПапиб.