Зора

Стр. 120

3 0 Р А

Бр. III.

слављеник тога одрекао, да би само што боље испала прослава стогодишњице до сада највећега пољскога пјесника Адама Мицкијевића. Али ће зато Пољаци свечано прославити двадесетпетогодишњицу Сенкијевића. Већ је образован и нарочиги одбор, који ће водити старање о овој прослави. У одбору су готово сви виђенији Пољаци. Одбор је затражио од руске владе допуштење, и влада је одобрила, да се у народу може прикупити добровољнога прилога до 100.000 рз^баља и да се то о прослави преда слављенику као народни дар. * Уредништво „Караџића", да би дало што већега маха и подстрека за рад на ономе, што је стављено у задатак „Караџићу", расписало је стјечај за ове књижевне саставе: 1. Рад Вука Ст. Караџића на српској етнограФИји и фолклору и критична процјена тога рада; 2. Библиографија српско-хрватске етнографске и Фолклористичне литературе. * Српски књижевник и публициста Лаза Комарчић израдио је ново књижевно дјело Једна угагиена ЗЂезда , посвећено умрлом Милутину Гарашанину. Дјело ће изнијети 18 штампаних табака а издаће га краљевска српска дворска књижара Мите Стајића у Биограду. Цијена ће бити двије круне. Књига ће изићи до првог маја. * Др. Станоје Станојевић професор српске гимназије у Цариграду изабран је за доцента на Великој Школи у Биограду. Честитамо младом српском учењаку. ЧиШуља Архпмандрит НдЉифор Дучић, чији је педесетгодишњи јубилеј прошле године прослављен а у Зори нарочит чланак тој прослави посвећен, умро је 21 Фебруара у Биограду, гдје је уз величанствен спровод предан хладном гробу. Наш велики земљак и одличан сриски војсковођа и редовни члан Српске Академије рођен је 1832 године у Лугу код Требиња, свршио почетне школе у Манастиру Дужима, богословију у биоградском семинару, славен-

ску Филологију на Великој Школи у Биограду, гдје му је проФесором био славни ТБура Даничић, за тим је отишао у Париз на Сорбону, гдје је провео два семестра, и слушао предавања чувеног Рамбоа. Замонагаио се 1849, постао је 1863 године архимандритом на Цегињу. За вријеме херцеговачке буне био је један од усташких вођа те је уговарао са Омер Пашом 1861 о намјегатању звона на Мостарској цркви. У више пута нуђено му је владичанство, али га он не хтједе примити. Године 1867 отишао је са Цетиња у Италију, а 1869 био је са биоградским митрополитом у Русији. Одликовао се за вријеме српско-турског рата 1876, кад је био заповједник трију српских батаљона својевољаца, те је у крвавом окршају код Јавора тешко рањен. А такође 1877 био је поново заповједник батаљона својевољаца. — Године 1882 путовао је у Свету Гору преко Цариграда. Био је, осим Српске Краљевске Академије, и члан Југословенске Академије у Загребу, Петроградске Академије Наука и вриједан и истрајан раденик на српској књизи. Зора оплакује с.вог одличног земљака и вјерног сарадника. Лака му српска груда! Милан Стојшић. У Сомбору 16 Фебруара преминуо је млади професор педагогаких наука и посланик српског црквеног сабора у Карловцима. Радио је доста на педагошкој књижевности по српским листовима. Велика љубав ученика и ученица српске учитељске школе у Сомбору задржаће у дугој и симпатичној успомени Милана Стојшића. Лака ти земља честити Србине! Александар Ћурчић, свештеник у Опави (Банат) умро је у јеку младости после дуге и тешке болести. Покојник је радио под разним псеудонимима на српској лијепој књижевности и превађао са страних литература а нарочито са словеначког. Као засебно издање издао је од Јанка Крсника Рошљин и Врјанко а 1895 покренуо је био лист Бранич Праиослапља који је послије неколико бројева морао да престане. Идеална његова душа много је препатила у прози живота. Лака ти земља и трајан спомен у свом народу!

САДРЖАЈ: ј Архимандрит Нићифор Дучић , од Уреднигатва. — X. X. Српске књиге и српски издамчи. — Пјесништво: Алекса Шантић: На туђој груди. — Приповијетке: Мидорад Ј. Митровић: Појезија и проза, сцена из живота (позоришни комад). — Пера С. Талетов: Филантроп, (.Милораду Гавриловићу). дг. Огасошо сотт. СћтсЈта: Руска освета, цртица, превео Ш. Ј. Герун. — Ггашпзка топ КарГР-ЕазепШег: Зубобоља у срцу, превео Ђ. Поповић — Даничар. — Чланци: Лазар Перовић: Манастирска звона, из ратничких успомена Митрополита црногорског Митрофана. — В. Баскин: Франц Шуберт , превео Сарадник. — Н. Г. Пољска припопиједна књиокеЂност. — Николај Енгељхарт: Код грофа Ј1ава Н. Тољстоја, превео Ј. М. — Афоризми: Жена, прибрао Ј. Протић. — Оцјене и прикази: Крајишкиње, пјесме Богдана-Крајишника (Милановића), оцјењује Уредник. — Стеван Сремац: Дке припоЂетке (девета свеска „Мале Библиотеке"), приказује 1 ^по1из. — Марко Цар: „Низ родно приморје", у „81оуапзки РгеМеди", Б. Т. Кроника. Претплату Зоре прима њена Администрација, затим Издавачка Књижарница Пахер и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине.

ШТАМПА СВ У ШТАМПАРСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКВ КЊИЖАРВИЦВ ПАХЕР И КИСИБА У МОСТАРУ. 1900.