Зора

Бр. У.

3 0 Р А

Стр. 169

види најбоље из старих књига, које су штампане у XVI. или XVII. вијеку. Навешћу овдје само два примјера: У једној књизи Псалтиру — прештампаној 1636. у Млецима стоји налисту 127. овако забиљежено: Сего ради и аз грешни и мањши во человецех Јеролим Загуровић, властелин от града Котора потрудих се и желанием важдељех ка душе полезним книгам... и т.д. На другој страни овога 127. листа стој и: Ако аште будет што погрешно а ви исправљајте и нас о сем благословиге усрдно трудивша се от многими времении дондеже савршихом сие дело иже глаголет се псалтир по грчскому језику а по срнскому и ) (л по сркткожоу) језику певеи, и т. д. и т. д. Тако исто и Фрањевац босански Матија Дипковик штампа у Млецима 1698. књигу Наук корстиански и одмах у тој књизи на другом листу (на првој је лик матере Божије са сином) стоји: „Плач блажене дивице Марије који плач исписавши мргкки, и исправивши многе ствари богословац Матија Дивковић", исто тако вели и на стр. 63. и 105. своје књиге исписавши сарпски. У осталом вриједност хрватског језика, којим данас ни Хрвати не пишу своја књижевна дјела, најбољеје оцијенио један од највиђенијих Хрвата, а то је Људевит Гај, који кад је покретао „Илиризам", на једном мјесту овако вели: „...у кога се сачувао чисти језик илир„ски, у кога обичаји; ко ли намјепонај-

„више гајио од кољена до кољена народне „пјесме илирске? У сваком оцговору наћи „ћете Србље и Србство. Како дакле, да се „препиремо, шта је код Србаљах, у којих „од олтара до чобана ништа бити не може, „што не би народно било; код Србаљах, „од којих ми језик у свој мудрости и у „свом богаству и обичаје у својој извор„ности учити морамо, ако хоћемо да илир„ски живот обновимо; код Србаљах, који „су светињи свога Србства онај народни „дух и оно родољубство уздржали, којим „смо и ми (дакле Хрвати) у новије доба „ради слоге пространим именом илирства „новим животом ускрснули; код Србаљах, „који су нам од старине све сачували, а „којима ми мало или са свим ништа гле„де самога народнога живота дати не мо„жемо... Сав свијет знаде, да смо ми (т. ј. „Гај и његова дружина) књижевност илир„ску подигли и увели; ну нама још нити „из далекала није на ум пало икада твр„дити да то ниЈе србски, већ илирски је„зик; паче поносимо се и хвалимо Богу „Великоме, што ми Хрвати с браћом Ср„бима сада 45 ) један књижевни језик и„мамо".' 16 ) Најпослије мени није била најмера писати опширну студију о језику српском на Порти у XV. и XVI. вијеку, но само у најкраћим потезима истаћи да ее Турска поред турског, арапског и персиског језика служила и српским језиком и да је са сусједним јој државама у Европи служила српским језиком. То, што сам мислио, ја сам овим чланчићем и доказао.

и ) Курзив наш. 45 ) Дакле тек сада од кад је илиризам почет да ее заводи Хрвати усвојише наш српски језик. 46 ) Види све ово у Гајевој Даници Хорватској, Славонској и Далматинској за год. 1846. број 31. страпа 124.