Зора

Стр. 192

3 0 Р А

Бр. У.

слиједи отопама данашњијех Францускијех пуритана, нити се угледа на аукторе гласовите Бех Нешге. Пошто је умјетност начин (вјештина) узбуђивања натијех осјекаја и другијема, најбоље средство међу собног опћења људи, моКније и од самога језика, проФесор Бап2а1опе кори Толстоја, што је управ запуштио покушај да дефинира Љепоту, што ју је са свијем искључио, премда једно дјело умјетности, да успјешно узмогне означити и исказати осјећаје, потребно је и нужно, да буде лијепо дјело. — Веома је интересантан чланак о Љепоти. Она је вал, који од објекта полази субјекту. Овај даје осјећај (сензацију); — онај пак има способност, да тај осјећај породи и створи. Отуда 1|ап2а1опе тумачи промјене и разлике укуса публике, т. ј. говори о субјективној способности, да процјењује Љепоту. — Разлаже даље о Ругоби (Грдоби), која је дио умјетности, као што је Лаж (погрјешка) дио науке. Говори о Добру, које спојено са Љепотом — одговара Истини. Добро јесте дјело Истине, а Љепота је њезина Форма. У будуће — вели проФесор — треба да влада у знаности: Љепота у Истини, а за Добро. — Шиба за тијем бесрамни натурализам, који заборавља убави и красни цвијет, те гледа ђубре, из којега је он и постао. * СеАткив: —Метогге — У писању Бе Атипв-а све пзгледа бисер и драго камење па описивао он најмању ствар, ириповиједао најмањи анегдот, изразивао најобичнији осјећај. Стил у мудрој његовој простоти и једноставности заноси и очарава унутарњом појозијом, која потиче из човјечије душе и из истинскијех догађаја. Ие Атнпз је прави књижевник, који много види, много зна казати, а који хоће и тражи, да други још више мисле. Он заповиједа душом свога читаоца и великом лакоћом доводи га камо је њему драго, и на смијех и на плач. — Ово је скуп одјелитијех епизода разноврснијех описа, који се ипак невидљивијем и тајанственијем нитима вежу једни са другијема. Премда је Ле Апитв почео годинама старити, дух је његов ипак још млад, свијетао, пун маште. Перо је његово тако лагано, мастионица богата, да је гдје-гдје описивање толико готово, спремно, разнолико, загзгззат, да поређа у нама утиске онакове као и новоизумљени чудотворни кинематограФ. У оно 407 страна нема једне, да није богата утисцима, пуна свијетлијех слика и боја, лаког разумијевања, веселог расположења.

* Славни мађарски сликар Мнхаило Мункачи умро је у лудници код Бона, у Њемачкој, гдје је био на лијечењу. Он се родио у Мукачеву и право му је презиме Либ (1ле1>) и родитељи су му били Нијемци. Почео је учити столарски занат, али један сликар видпо му је дар и упутио гаје на прави пут. * Из Атине јављају, да су, приликом копања у некакву винограду, на 3. априла нашли Софоклоп гроб. У саркофагу су нашли неколико костију главе и 14 драгоцјених атичких лекитоја (посуда за чување зејтина и мирођија). На саркофагу је урезано име Софоклес. Саркофаг ће смјестити у средишњи музеј. * Млади српски приповједач Милан Будисаељеиић за кога смо погрјешно донијели да је постављен за проФесора Препарандије у Сомбору, именован је за проФесора класичних језика и књижевности на кр. реалци у Карловцу. Честитамо! Читула -ј- Јован Ђорђевић проФесор Велике Школе у пензији умро је први дан Васкрса у Биограду у својој 75. години. Пренашајући и ово свијетло име из читуље живих у читуљу мргвих, за сада сузним оком а болом у души кличемо: слава ти и покој ти великој твојој души ! ■ј" Још један српски витез склопио је очи за навијек. Паја Лутник умировљени краљевско српски потпуковник, у својој 73 години живота, испустио је своју племениту душу. Као филозоф Пештанског универзитета ступи он 1848 године у III батаљон XII панчевачке граничарске регименте, те је изишао на глас као неустрашив јунак, а то је доказао и као српски официр, ступивши сгално у српску војску кад је 1876 године букнуо српско-турски рат. Покојник је радио и на књижевном пољу. Многи су његови војнички радови изишти у засебним издањима а многи по часописима. Остало је доста и рукописа. Покојник је био и сарадник нашег листа, давши нам за 3 број једну своју лијепу ратничку успомену. Лака ти српска земља и слава ти српски витеже! -ј- Жилош Пејиновић, бивши профееор и књижевник српски, а првих година и сарадник Зоре преминуо је први дан Ускрса у Пожаревачком затвору, гдје је био осуђен ради штампарских преступа. Лака му земља! 21 Априла умро је хрватски пјесник Хуго Бадалић директор долњоградске гимназије у Загребу. Хрватска књижевност губи у њему ваљаног раденика. Пјесме му је издала Матица Хрватска 1897 године. Мир пепелу његову!

САДРЖАЈ: Стојан Новаковић: Слоиени балкански и њихот образотност. — Пјесништво: ■(• Вл. М. Јовановић: МилОЋан Видакоеић, (Господпну Чеди Мијатовићу.) — Приповијетке: Свет. Ћоровић: Дух иремена сад је таки, ни прича ни слика. — АНгсс! т. Пе^еизгјегп: Мајоров коњ, превео 'Борђе Миловановић. — Егпз* уоп ^Шепћгисћ: Убица, превео Б-ски. — Чланци: Миленко М. Вукићевић: Српски језик на Порти, ХУ. и ХУ1. вијека. — Војвода Илија Пламенац: Бој у Фундини, из ратничких успомена. — Павле Поповић: Француска Комедија. — АутобиограФија Алфреда од Хеденстјерна: Е%о, превео Ђ. М. Оцјене И прикази: Максим Трпковић: Рефорлш календара, оцјењује Бор. Поповић. — Изиештај, Срп. Краљ. Академије. — Кроника: — Српска. — Слапенска. — Страна. — Читуља. Првтплату Зоре прима њена Адмпнистрација, затим Издавачка Књижарница Пахер и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине.

ШТАМПА СЕ У ШТАМПАРСКО-УМЈБТНИЧКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКВ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХБР И КИСИЋА У МОСТАРУ. 1900.