Зора

Бр. У.

3 0 Р А

Стр. 191

ти. 1|ОУепјои1 међутим има још врло много нештампаних рукописа Балзакових, чији је садржај оглашен у Фигару од 2 марта о. г. * У Штс$- у откривен је споменик славном Француском романсијеру Алфонзу Додеу. Тараскон још не попушта од своје срдње према покојнику због његових тарасконских ругања и исмијавања. Тако су и сад демонстративно одсуствовали. * Париски часопис Кеиие §епега1е Ае$ Заепсез ригез е1 аррИ^иеез доноси у своме априлском броју читав низ стручних чланака о нашој домовини. За сада ћемо их само навести, док из компетентног пера не добијемо опширнију оцјену, која ће нашим читаоцима јасно да покаже Тсоликолг и какволг су објективношћу написани ови чланци. Такође, наводећи их, дужност нам је да свратимо на њих пажњу и осталој српској штампи и да је замолимо нека би порадила, да се они никако не провуку неопажени, ни овамо међу нама а још мање међу французима, јер кад нам странци посвећју и мало пажње, (а нарочито кад то чине, као овог пута, у ком свом угледнијем часопису), од неопходне је потребе да она публика, којој су ти састави намијењени, стече јасно и исправно мишљење о стварима третираним у тој прилици. Више смо се пута, на жалост, увјерили да то не бива, јер се често због разних разлога (нарочито политичких) тако далеко ишло, з,а је страни читалац добивао баш противан појам. С тога смо ми у више прилика на овом мјесту позивали наше раднике, да баш на оном језику, на коме се појави какав састав о нама, прикаже у потпуној свјетлости колика му је врмједност, ако је тако, а ако није, да истим критичким путем покаже све мане и тенденцијозно изопачивање. Ми за сада о ниже наведеним чланцима нећемо ништа говорити, него доносећи их поименце молимо наше стручњаке да о њима у нашој штампи озбиљно проговоре, а онима који Француски пишу нека је на аманет да о њима у ком париском листу изреку свој суд. Ево тијех чланака: 1 јошз ОЈпаег: Јавна настава у Бос. н Херц. Садање елементарне школе: мухамеданске, конфесијоналне, католичке и комуналне школе. Трговачке, техничке и више мушке и женске школе. Школски буџет.) ОегуаЈ8 -Соиг1е11етоп4: Ис.шлг у Б. и X. ЕтИе Петеп^е: Јавне грађе-вине у Б. и X. Бате1 2о11а: Пољодјелство и шумска експлоатација у Б. и X. Јоверћ СоДеДгоу: Пољопривредне колоније у Б. и X. А. ЈЈвћгип: Рударство и рударска експлоатација у Б. и X. ЕтПе Оетеп^е: Садање стане индустрије у Б. и X. Еоија \Уои1егв: Бос.-хеј>ц. трговина. Јоверћ ОодеГгоу: Законодапство у Б. и X. Јоверћ ОоЗеГгоу: Бос.-херц. финансије. * Чудно се развила у Енглеској грамжљивост за добитком на пољу литерарног тржишта. Чим који аутор дође до извјесне славе, одмах се грабе књижари и издавачи да и најнезнатније отпатке његова пера у виду књиге сачувају за вјечност. Тако су

сада подлистке, које је Киплинг као изасланик индијских новина о својим путовањима, у којима је своје утиске површно по папиру шарао, издали у двије књиге. Цијело дјело одаје брзину писања ауторова и равнодушност издавача. Аљкави ови фељтони пуни су осим других слабих особина још и врло нетачних цитата, тако да у једном цитату из Хамлета има пуне четири заблуде. Што је Киплинг осјећао потребу да се у предговору извини, похвално је, али необично комично. * Белгијски француз Сеог^ез Вагга! осниваједну Колекцију за Француске писце што живе ван Француске. У њој ће бити заступљени аутори из Француске Швајцарске, Канаде, Мавритије и један малн дио Италије (Аоста) а нарочито из Белгије. * бсНШ роз(ит1 (И А1е$$ап<1го Мапгопг — Ке1го В1атћШа. — Велики Ломбардски књижевник веома је мало марио за публицирање својијех радовб. Његово дјело Бе Реп1есоз1е четири године лежало је затворено у писаћем столу. Тај страшиви пјесник по десет пута би прочитао просто обично писамце прије него што би га упутио пријатељу, те би се одиста данас пренеразио, гледајући, да је по његовој смрти најприје издато пет а сада новијех десет замашнијех свезака његовијех радова. * 81траНе <11 Еег<1тап<1о МагИт. — Ово су студије и успомене цивилног комесара за Еритреју Р. Мартинија. У овој прелијепој збирци са симпатијом и заносом говори у ОшвИ-у, Рисснп-у, Оа1<1от-у и др. Највећу пак пажњу обраћа на ОтвИ-а, којему посвећује готово половину својијех студија. * Јаг<1о: РГгеже зоИеггапеа. — Ово је четврто издање књиге, која је први пут штампана 1884 г., Јардо, бистри новинар, сензационални писац романа у својој илустрованој радњи, пуној биљежака, успомена, описа и нацрта говори као социјалиста, огшсујући невоље, нечистоће, грозоте и страшила онога центрума Фиренце, који је данас одиста заслугом ове књиге и срушен. Писац као модерни човјек није хтио жртвовати просвјету, чистоћу, здравље народно за хатор Енглеза, који су оне старине жељно и радознало похађали и испитивали. * Роезге зсеИе <И V. ШссагсИ сИ Еаи1овса. — Пјесме су већијем дијелом сатиричне али праведне и мудре. Маггот-јев предговор веома је занимљив и пун анекдота. * О. Еап/аЈопе: Ј'аг!е ио/иНиова. — ПроФесор Бапга1опе омиљени италијански пјесник, оштри полемиста, у литерарном свијету веома добро познат и чувен као ватрени бранилац Морала у умјетности, издао је дивну књижицу, којој је наслов: Ј'аг1е уоШ1оза. — Златно ово дјелце, написато је чистијем милозвучнијем италијанскијем језиком у глаткој и елегантној Форми. Мило нам је што можемо примијетити, да ауктор не расправља егзагерацијом, а још мање фанатизмом, омиљену горе споменуту тему. Док је увијек јасан, бистар, миран, непристран , не