Зора

Бр. У.

3 0 Р А

Стр. 189

1{ронака |

Сриска * Морало је бити иове се приповијетка што је написао један млађи књижевник под псевдонимом Раде Јовановића. Цијена јој је 60 хелера. Ова књижица са својих 70 страница у колико и није какав капиталан добит по српску лијепу књижевност, у толико је један врло радостан знак, да се под псеудонимом њеног писца кријеиме једногмладог талента, име једног приповједача интелигентних књижевних манира. Сам сиже ове црте, то је епизода из бурног живота ђачке младости у вреви великоградског метежа. Љубав, страсна себична љубав и љубав кокете, која ни по природи ни по свом положају не може ова да се преда, сву себе да поклони чистој љубави свога драгана. Тема омиљена и тема толико обрађивана. Херман Бар је исту тему у свом 81ааг- у као драми опширније изнио и са толиком суптилношћу строга критичара и духовита писца приказао, да је управо ријешио то питање. Глумица, пјевачица она није своја, она није чак ни једног човјека, она је публикина. Нико нема права на њену потпуну посесију и сви имају удјела у том праву више или мање. Позоришни морал, етика, све, све је то засебан свијет. Њега ваља познати и разумјети па му и праштати. Праштати и чувати га се, јер љубав једне позоришне красотице колико може да је силна и пуна „жестоких срдачних емоција" исто толико нема сталне преданости ни трајне асимилације са својим љубавником. Писац нам је ове мо.менте, без великих претензија, изнио и вјерно и занимљиво цртајући нарочито изврсно карактер Костантина Лазаревића. Све то у осталом не би било од претежне важности, да нам г. Јован Радонић није овом књигом дао нешто више. Наиме толико одличнпх потеза свога пера, толико финих и погођених неки.ч описа и толико лијепе и отмјене конверзације, да нам овај кратки прелудиум може много да гарантује за даље радове лијепе књижевности — непознатог писца. Ово рекосмо без резерве а на писцу је да нас не утјера у лаж. * Познати млади и даровити приповједач Борисатз СтанкоЂић написао је нов комад за Српско Краљевско Позориште у Биограду под насловом Кошгана. Комад је из врањског живота. * Ог. рћП. Стев. М. Окановић, професор учитељске школе у Алексинцу позива на претплату сво-

је књиге: Општа дидактгиса или наука о општим начелима васпитне наставе. Износиће преко 125 штампаних табака велике осмине, а имаће и систематски и азбучни преглед садржине. Артија и техничка израда биће укусна. Цијена за уписнике је 4 динара, доцнија пак цијена биће 6 динара. У свом књижевном огласу надовезује даље: „Ја сам се трудио да у књизи изнесем у системи последње резултате из опште дидактике држећи се научног правца у педагогији. Како ова књига обухвата општа начела о васпитној настави, то ће она добро доћи сваком наставнику, па ма у којој школи он радио, па ма у ком облику настављао." * На стјечај, који је управа сри. краљ. народнога позоришта расписала 9 марта прошпе године, послата сујој сљедећа дјела: Осветници, трагедија у чегири чина; Никола Скобаљић , трагедија у пет чинова; Загорка, трагедија у пет чинова; Урош, трагедија у пет чинова; Војислав Слаини, историјска драма у пет чинова; Застапник, драмау четири чина; Љиљан и Оморика, лирска драма у пет чинова; Тако је морало бити, драма у четири чина; Зао удес, позоришна игра у пет чинова; Покајница, слика из херцеговачког живота у четири чина; Обичан чокек, комедија у три чина; Несретно-сретни пар, комедија у пет чинова; и Због ордена, шаљива игра у пет чинова. Од тих тринаест комада управа је по прегледу нашла, да би једино по својој књижевној вриједности могао бити награђен комад Тако је лмрало бнти, али, на жалост, није му могла досудити никакву награду, за то што не одговара једном од услова у стјечају, који гласи: Сваки комад треба да је у толиком обиму да, приказан, даје целу једну вечерњу представу од 2 х / 2 —3 сахата. Према томе у овогодишњем конкурсу ниједан комад није могао добити расписану награду. Управа је даље нашла да још два комада, поименце: Љиљан и Оморика , и Обичан човек, због релативно боље обраде могу бити представљана; с тога је управа одлучила да понуди писцима ових комада, као год и горе поменутог комада Тако је морало бити, да им се та дјела представљају под обичним условима под којима се представљају српски оригинални комади. * Наша врла сарадница госпођа Јелица БелоеићБернадзиковска прикупља Грађу за Технолошки Рјечник Аенског ручног рада, од чега смо примили неколико табака на приказ. Овај потхват заслужује потпуну