Зора

Бр. V.

3 0 Р А

Стр. 157

Ј(јесиишш6о (* 1 —^

и сред света на тржишту, Видаковић скромни седи, Па у Србе што пролазе, И у своје књиге гледи. И Срби се махом сврате, Па са њиме у збор ступе, И књиге му одаберу, Па их узму, па их купе. У њима су прошли дани Са раздрагом описани. Ту је стара српска слава, Што по свету беше знана; 'Гу су српски витезови И јунаци од мегдана. Ту се јавља и Краљевић На витешком Шарцу своме, Ту су... ту су и властела У оделу богатоме. У њима су прошли Дани Са раздрагом описани. Свуд се само понос вије; Свуд се види српска срећа, Да се Србин са усхитом На давнину своју сећа. Да увиди, што је некад, У прошломе добу био: Како се је својим царством И Душаном поносио. Свуд су... свуд су прошли дани Са раздрагом описани. И Срби их жељно траже, Па их љубе, у свом вају, Те се неком дражи теше, У несрећи и очају. Пред очи им изилазе

;о Господшу Чеди Мијатошћу Некадање дивне слике, И они их гледе с миљем, Пуни сласти, пуни дике. У њима су прошли дани Са раздрагом описани. У невољи, у туђини, Те им драге књиге снаже Успомене на давнину И садашње муке блаже. Те им књиге крепе наду, Да ће српски јад да мине, Па их деци својој дају, Па говоре: „читај сине, У њима су српски дани Са раздрагом описани!" И деца су сва читала, Пуна жудње, пуна страсти, У њима им беше радост, У њима им беху сласти. Из њих су се научила, Како да се Српство љуби, Оне су их подгајиле, Те посташе родољуби. У њима су прошли дани, Са раздрагом описани. За дуго је Видаковић Своје књиге сам продав'о: За дуго је цело Српство На уздање ободравб. И Српство их с миљем чита, У сред своје тешке злости, Па и сада, кад их чита, Увек рекне: „Бог да прости!" У њима су прошли дани Са раздрагом описани.