Зора

Б Е О Г 1° Д Д 1_ика Се1оуЈс Бр. VIII.-IX. 3 О Р А ВЕОСКАО Стр. 291

и гристи кров мртвачког сандука, ја нећу да умрем, дај ми сунце живота, па ћу ти тепати, страсно те волети, оди загрли ме и дај топлине и живота, оди сунце..." Јосиф је у дубоком и грозничавом сну, очи су му луде и дивље, а на уста му суче пламен ватре што сагорева кожу у црни гар. Раздражено ђипа, смеје се и плаче, па се зграби за главу и падне на под, где се почне грчити и савијати. Чује се шкргут белих, сухих зуба и капље на уста бела пеница па се окрвави. Мрмљаше ужасне речи, за час неразговетне, као рика нека... Опружи се сасвим и умири се мало: тек гдекоји пут шкргутну зуби или се заврте сад разроке очи... За час се повратп грч и дивља рика, и она крвава пена. Тресло га је као што разбеснела вода треска откинуту грану о обалу док је не здроби..,. Сад се полако усправи. Лице му је промењено, румен се пење, очи су узверено упрте напоље. Ено сунца... Али какво је то сунце!... Округла плоча, жуте прљаве боје, усијана са димом и пламеном што тиња, наоколо црвена магла, па онда љубичаста, па све блеђа и блеђа... Он хоће да каже нешто, ал' се смеје само, испрва као луд, онда као дете.. Сунце зађе, он опет клоне. Живот се повратио. Срце се снажно скупља а крв шиба кроз скупљене жиле и кваси осушене мождине... Полако се спушта тама све већа ма да је пола дана... Њега носи вихор, он је у раздражењу. Сад је исцрпљено све и лежи слаб- на поду, као изгрљена цура, измирисан цвет, испијена чаша, изгорео плам... Ала ће се чудити кад устане. „Где сам био, питаће се, шта је самном било?" Мислиће то је сан, ал' су написана слова. „Ко је то писао..." Календарско пролеће је почело, ал' обнове живота није било. Магле као зла и ужасна божанства падале су јутром и вечером на куће и људе. Место живота настале су болести и редње. Од тога се умирало брзо и изненада. Смрт је нагло грабила. Како је њему било зима. Страшнијеу њему зима него напољу. Унутри зима у-

верења, рођеног, развијеног и ојачаног. Он га је посматрао и потпуно га је био свестан. Дуго је трајало док се развило. Сад је већ скоро живо. — Имаде мртвих уверења, а његово је већ скоро живо, биће остварено. Он је присутан тој страхоти живог уверења, и скрива осећање, гади се кукавичлука и леди се од јунаштва... „Није то као кад је неко болестан, па се надају и теше. Овде тог нема, осим апсолутног уверења. Нема другог излаза осим тог, а на поље се мора, па мора," викао је у мучним тренуцима. Нису ту отац и мати па да плачу ил' да не дају. Па и да су ту он би их отерао зацело. Он није обичан, нити признаје поштовање, љубав, он је део смрти. И ради с дубоким рачуном. Отклања сметње и незгоде, крије траг, бежи, и расте у бескрај. Нема другог ничег осим тог... Како је лепа она девојка, лепша од свију! Она је мирисан цвет и парче богињице. Она га љуби и дала му је све, ма да јој је стара мајка плакала а отац стари генерал хтео да се убије. Пазили су на њу као аждаје, ал'јељубав однела. И она не тражи да је он узме, него да сме да седи на поду пред његовим ногама. Она га је скоро спасла, ал' је ум победио на крају. А неколико непроспаваних и бурних дана плакао је у својој соби, закључавши врата и бацивши кључ кроз прозор. Окрвавио је нокте ломећи браву, не да иде њој да је воли, него да јој даде цео живот... Ужасна је снага уверења. Имаде само један излаз, а изаћи се мора. У последњем тренутку хтео је да се посвети себи и очисти И није њој отишао. А кад су њу мати и отац ујутру видели, поплашише се и почеше јој тепати. Она је била бела као од белог мрамора о срце јој једва куцаше. Он је њу убио, а она је умрла као богиња. У срцу љубав и вечна ватра... Оде он на њену сахрану. Он није знао да је она умрла. Ушаојеу цркву и дошао на погреб. Ушао је нашавши врата отворена. Сео је у најмрачнији угао на клупу. Почео је да се ра38