Зора

40*

Бр. VIII.—IX.

3 0 Р А

Стр. 309

Али прије него утврдимо који је од ове двојице био краљ, кога је Данте подразумијевао, треба разбистрити, дали се овдје тиче патварања или фалсифицирања млетачког новца. У првом документу чита се: (Јепапоз ге^1з Ка881е соп^гаЈасЉ повЂпв УепеЉ §говв1з, то јест, ногзац рашког краља патЂорен прелга нашем, а не наги но■вац патворен краљем ратким; а у Сар1к>1аге Деј шаввап још јасније: новац учињен налик нашег новца, некован у Млецима — то јест, не ио-вац млетачки, копан у Млецима, него туђ ногзац, кован у иностранству, налик млетачког. Сада нека се обрати пажња на казне, под које су подпадали они, који су имали тога новца: инцизија новца, губитак 10%, предавање на цеку, гдје се примао за 11 лира и 5 солада, то јест, 28 динара за гроги, на мјесто 32, колико је вриједио грош млетачки. Одакле се види, да је влада хтјела да истисне из течаја српски новац, који је у калупу имитирао млетачки, дајући у накнаду онима, који су имали тај новац, његову вриједност, да не би неопрезнији примали га као млетачки, или као исте вриједности млетачког новца, који је био и смјесе и тежине боље. Јер да се тицало фалсифицирања млетачког новца, законодавац би употребио ријеч 1а1ваге, као н. п. у сљедећим установама: Иеш вШштив иЂ 81 ^шв 81§Шит поз!;гит аиЂ ваНв ј~а1зауегИ аиЂ пов!;ге топеЂе /а1за^ог ехШегИ; и т. д. А оваквих фалсификација у XIV вијеку било је разних на источном Јадранском мору и у Леванту, што млетачки магистрати вазда називљу: топе1;а &1ва, зо1сНш &1 вј ", топеЂа та1а и т. д. И против тијех фалсификација узимала је мјере и дубровачка република. Али ни у Дубровнику, као ни у Млецима, не спомиње се топе!;а Шза рашка или брсковска; него, као у Млецима, спомиње се један надодатак вирег ^гозвоз <1е Вгевсоа, не говорећн да су Фалси. Незадовољан ни овим документима, проф. Брунели потанко испитује типе гроша млетачких и српских из XIII и XIV

вијека. До г. 1250 српски новци носе тип византиски, а од ове епохе приближује се млетачком. Урош I и дијелом Стефан Сријемски усвајају сасвим тип млетачки са латинским натписом. И два новца, млетачки и српски, и у најситнијим детаљима тако су слични, да их само разликују имена владара и свеца, чије су слике на новцу, која разлика је била трудна у оно доба, кад је врло мало било који су знали читати. На питање, да ли су могли српски краљеви ковати новце, имитирајући млетачке? одговорили су; Фр. Занети у својој књизи ,,Ве пипгтгз ге§ит Музгае зеи КазсГае, и Млеци, 1750, да су могли а да не буду за то оптужени као фалсификатори; а Бер. Нани у већ споменутој својој расправи, да је република устала против српског новца за то што су српски гроши све више губили у доброти смјесе металске; за то су били на штету њезине трговине, те је настојала да српски краљ напусти тип млетачки. Анализа двају гроша Уроша I дала је овом посљедњем у једноме 88 а другоме 148 карата скорије, док платачки гроши нијесу имали него 44 карата.') Проф. Брунели доказује да је Стефан Сријемски још лошије смјесе; тако, онај краљ српски у Божанственој комедији, јесте или Урош I или Стефан Сријемски. Али смо већ видјели да из разлога времена није могао бити Урош I; а Урош II, док му је брат живио, није имао права да новце кује; остаје дакле Стефан Сријемски. Што потврђује и та околност, штоје он најпослије промијенио тип свог гроша. Одузевши тако мисао патварања у смислу фалсифицирања млетачког новца, слиједи, да су најстарији коментатори, тумачећи дотични стих: који не кује свој ногзац, који изгледа као млетачгси, тако чист као МлечгЉи — то чинили, јер као Данте добро познаваху новчано питање између ') Отуда је у нашем народу остала до данае предрасуда при лијечењу да се тражи цекин млетачки.