Зора

Бр. XII.

3 0 Р А

Стр. 433

борбу: наду и уопомене, вјеру и слутњу. У 14 строфа пјесник изводи мисао: гледајмо у будућност срчано, дошао је час велике кризе, мора доћи боље доба, изгинемо ли, не ћемо бар кукавно живјети. — Верешмарти је пјесник зоре уставне мађарске борбе, будилник народнога духа, али не учествује у револуцији. Умро је 1855. ПетеФије пјевач револуције, но пјева, бори се и гине. Арањ је преживјео револуцију и уживао у слави свог народа. Верешмарти је много, писао: баладе, романсе, оде, легенде, елегије, пјесничке приче, епиграме, епе, драме; а много јеи преводио, највпше из Шекспира. Још у 21. год. стекао је лијеп глас сатиричком веселом игром у 2 чина НаЂаЛог, у којој шиба тадашње стање језика. Касније мало изда еп у 10 пјевања Заланово бјегстЂо, гдје опијева побједу Арпалову над бугарским војводом Заланом, тим је већ стекао име међу првима. Затим је писао епе: СвегаХот, Вила, Јуокњи оток, Јегар, 8гер1ак, и т. д. Од драма спомињемо: Краља Соломуна, Краља Сигислгунда, па Крпа-ве СЂатове, Марот-бана, и лирску драму Свопдог еа ТгпЛег. * КШпде аив Воатеп уоп ЕДиагс! Ко11ег. 1 )гевс1еп ип<1 И.е1р21јЈ Е. Р1ег8оп'а УеЉ^ 1901. Ове пјесме одају једну млађу снагу са свима врлинама и слабостима њеним. Сретна је мисао пјесника да је узео Хајнеа за узор и ако ће му се тешко приближити својом снагом. Стихови су му брижљиво писани и из свега се види тенденција за умјетном Формом. Шаблоне има такођер и одаје се одмах у првој пјееми: Вовпгеп која нас својим првим стиховима подсјећа на чешку Где је домођ мој и на познато: „Гдје тичице милогласним гласом пјевају" — што су у осталом толико њих полетараца то до данас чинили. А што се тиче патријотске му жице она је колико погрјешна толико и неискрена. Са хумором није сретан као са формом према своме узору. Јер Хајне се можда и може у форми и стилу имитовати али у духовитости нема подражавања. Поред свих ових примједаба пјеснику се мора признати дио пјесничког талента. * Као четврто и попуњено издање изишао је критички животопис и рад Фердинанда Ласала од Георга Брандеса. Шарлотенбург. X. Барсдорф, 1900. Цијена 2'50 марке.

* 30 новембра умро је у Паризу познати и неко вријеме толико помињати пјесник Оскар Вилде. Он је у Енглеској до половице деведесетих година играо велику и сјајну улогу а његове сатиричне и дијелом циничне комедије важиле су у вишим друштвима као врхунац духовне елеганцпје. Највећи успјех постигао је 1894. својом комедијом: Једна незнатна Исена. * Новембра о. г. отворено је у Риму прЂО стално талцјанско позориште у Риму, где су дотле само путничке дружине давале представе. Ерлгету Законију пало је у дио да се усели у овај дом умјетности. Свечано отварање позоришта почело је Пошљедннм данима Голдонијетш од Саггега и ВигЂего Ђепејгсо од Голдонија. « У лајпцишком издању Еи^епа В1е481сћа изишле су на њемачком језику хумпрпстичне приче Антона ЧехоЂа у пријеводу Бладимира Чумикова. Њемачка критика нарочито истиче ову лијепу збирку у одличном овом пријеводу. Литерарни Ехо доноси за углед једну од ових прича Клежту, која је у српском пријеводу и занимљивој Чеховњевој збирци треће свеске Мале Ђиблиотеке угледале свијета. * У Лајпцигу је изашла врло оригинална књига на њемачком језику како по свом садржају тако и по својој спољашњој опреми. Књигу је издао проФесор К. Флоренц а зове се: Јапанске драме. Значајно је што су штампане у Токиу а папир, илустрације и увез сасвим су на јапански начин израђени. Књизи је цијена 6 марака. Чишуља Син великог српског пјесника Симе Милутиновића-Сарајлије, професор Велике Школе у Биограду: Драгиша С. МилуткноЂић умро је у Панчеву, бавећи се тамо као гост у својој родбини. Поред стручне инжињерске спреме, покојник је и писао. Први дио Науке о Грађн изашао је штампан а други је готов у рукопису остао. Осим тога оставио је у рукопису коментар за Србијанку и Тројесестарстт покојног му оца. Поједини одломци излазили су по српским листовима. Вјечан му покој!

САДРЖАЈ: Јован Протић: Боокић место уводног чланка. — Пјесништво: Јован Дучић: Пролог. — Приповијетке: Свет. Ђоровић: Први баднак. — вађпе1е с!' Аппипгм: 8ап Рап1а1еопе, превео Љубо Нер. Влачић — Чланци: Стев. Жакула: фрања Прешерн, —Сима Аврамовић: Заштита Генија. — М. Ћ.: Мултатули. — КаШе ЗсМгтасћег: Француске списатељице , превео М. Ћ. — Писма: из СарајеЂа ; (Српкиња СоФија Плеша, списатељица) пише Ђорђе А. Чокорило. — Из Виограда (Биоградско позориште) пише Пера С. Талетов. — Оцјене и прикази: ПобратимстЂО , пјесме Омер-бега Сулејман Пашића - Скопљака, Османа А. Ђикића и С. А Карабеговића, приказује У. — Кроника: — Српска. — Славенска. — Страна. — Читуља. Претплату Зоре прима њена Администрапија, затим Издавачка Књижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. — Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петитредка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, анатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине. ШТАМПА св у ШТАМПАРСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ ИЗДАВАЧКВ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕРА И КИСИЂА У МОСТАРУ. 1900.