Зора

Стр. 44

3 0 Р А

прилога на поклон. Увече је била овечана представа у Великом Позоришту, као и у свим пољским позориштима по другим мјестима, гдје је уз бирани програм давана једна драмска шала од самог Сјенкијевића 2ад1оЂа згоајет. Овај комадић, написан без икаквих претензија, представља на груб а комичан начин једну епизоду из живота познатог јунака у н.еговој трилогијн. * Дознајемо да неуморни Шенкијевић, пише сада опет нсви роман пз епохе Наполеона I. * Непопрати, натпис је најновијој приповијеци Елизе Оржешкове. Оржешкова је позната српској читалачкој публици по Рајковим пријеводи.ма. * Познати пољски критичар Петар Хмјелиовски, издао је, у три свеске, Историју пољске књио/севностн. Сшраха * Возтзске 1Л1ега!мг , натпис је чланку г. Косте Хермана, који је изишао у задњим свескама великога дјела ОзГегеГсШзсћ ЈЈп^аНзске МопагсШе гп М^оН ипс1 ВгШ. О њему је било говора у задњем броју Брачкова Кола за 1900 годину. Са том оцјеном ми се потпуно слажемо. * Михаил Крамер , зове зе нова драма Герхарда Хауптмана. Она је недавно довршена * Тке тап ПгаГ соггирГесГ НасИеуЂиг^, натпис је новој књизи Марка Твена. У њој су сдкупљене многе прпповијетке, путописи, автобиограФски подаци, дијалози и политички чланци. Кроз 4 већину радова провијава ведри и неусиљени Твенов хумор. * У Француској је получио ванредан успјех роман Октава Мирбо-а јоигпаГ с1' ипе јетте Ље скатЂге. Садржина овога дневника особито је интересна. * Опоравивши се након тешке болести Хенрик Ибзен написао је нову драму. Драма је подијељена у 4 чина а носи чудан натпис: Моокебити, када било. * Кармен Силва (Краљица Румунска) издала је нову збирку својих пјесама, под натписом Ткаи. Чишуља •ј" Др. Светозар Милетић И онај орао, што је кликтао са висине, са малаксалим крилима ето спустио се земљи тијелом а душом дигао се у небеске висине, за ким ће српско око дуго чезнути да га у својој истинској љубави

узмогне жива замишљати. Зора, као књижеван лист, клања се јединственој сјенци књижевника толике моћне епохе у културном развоју српске прошлости да на скромном овом листићу пролијева сузу у потпуном схватању величине и дивовске снаге једног Милетића. Сузе су данас још влажне на образу свјесног Српства али су и горке за оним добом најјаче српске моћи и препорођаја. Епохални утјецај његов на пробуђену мисао српску дигао је понос наш. Пјесма снажног поклича и књиокекан рад једног тако великог Србина оставили су осјетан траг у повјести блиске нам прошлости. За сада са пуним болом душе и тихом, потресном тугом Уредништво Зоре пушта црну груду на мртвачки сандук — који крије тако непрежаљени прах. \/ | Веља МиљковиЦ члан Српског Краљевског Народног Позоришта у Биограду — заклопио је своје очи за навијек. Није овој читуљи задаћа да забиљежи једно име обичног дневничара на српској позорници. Веља Миљковић је заостатак златног доба српског препорода на свима линијама тако цијењеног одсјека српске културе. Његов рад, његов напор, његов позив, уз озбиљност оцјене и похвале, стекли су и опће признање. Миљковићев таленат је имао одређен умјетнички култ, кога ми тако цијенимо. Зора биљежећи име незаборављеног раденика Српске Талије у своју читуљу, сјећа се овог интелигентног глумца и сарадника лијепе књиге у Срба. Како му је живот био пун идеалног схватања, тако му је и књижевни рад био продукт тога схватања. У пуном искуству шта је српски прави умјетник, са побраним лаворикама тако оскудног српског врта, у тузи и са дубоким болом, оплакујемо смрт српског умјетника. | У јануару ове године умро је у Сомбору Ђена Павловић. Белетристични су листови прошлих неколико деценија са оправданим поносом доносили оне његове лијепе пјесме, које се одликоваху својом чистом појезијом и тако значајном свјежином. Један заборављени таленат легао је у гроб. Наше Уредништво, цијенећи даровитост .покојникову, са болом у души биљежи ове редке у читуљу своју. Сматрајући покојника већ давно затрпаним лавом заборава за српску књижевност, сјећамо га се на вјечитом растанку са његовпм животом и дужним поштовањем оплакујемо његову смрт.

САДРЖАЈ: Др. Љубомир Недић : Српска Прекодна КњиоЈсевност. — Пјесништво: Јелена Јов. Димитријевића: С Босфора. — Приповијетке : Стеван Сремац: Чича Јордан. — Чланци: Др.Ђуро Ј. Ди.мовић : Преко Фурке. — Павле Поповић: 0 Горском Вијенцу (наставак). — Светислав СтеФановић: КакЂОлг лгјером? Т. Негг:1: Робинзон, превео Ј. Максимовић. — Еа1Гае11о Ваг"ђ1ега: Ђузепе Верди , пренео Љубо Нер. Влачић. — Позориште: Пера С. Талетов: Бггоградско позориште . — Ђорђе Миловановић: Берлинска позоришта. Милан Ђуковић: Есхгглова Орестија. — Позориш. биљегике. — Хроника: Српска. Словенска. Страна. Читуља.

Претплату Зоре прпма њена Админпстрапија, затим Издавачка Кљижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви љени повјереници. Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине.

ШТАМПд СБ У ШТАМИДРСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕРА И КИСИЋА У МОСТАРУ. 191)1.