Зора

6*

Бр. I.

3 0 Р А

Стр. 43

износити.— Овом приликом можемо напоменути ово: старији чланови су с почетка још нешто и симпатисали са новим покретом у Матици, реформе су примили под морање, а сад су према њима хладни као лед. Питање је сад куда ово води? Старији Матичари, мјесто да потпомогну своје млађе колеге, изгледа, оваквим својим поступком, да им само на пут стају, а чему никако мјеста нема, јер су нам баш те млађе снаге својим подхватом дале гарантије за Матичин напредак. Као што смо извијештени наскоро ће, поводом оваквих околности изаћи други број Покрета. * Примили смо на приказ: Гимназија Кнеза Милоша Великог, педагошка историска расправа, критички изложио Љуб. М. Протић. Штампана трошком гимназије Кнеза Милоша Великог. Овај историјски извјештај једног од првих средњих завода Краљевине Србије, са сликом умјетничке статуе носиоца имека истог завода, што је израдио вајар С. Роксандић, служи као потпунија грађа за историју развитка српске просвјете у Краљевини Србији. — Штампа је Електричне Штампарије Павловића и Стојановића у Биограду 1901 године. Цијена 2 динара. * Оро, Црногорска народна игра. Написао ЈоЂан Фил. Иванигиевик. Прештампано из Гласника Земаљског Музеја , Сарајево 1900. Земаљска Штампарија: цијена 6 новчића. Српска црногорска игра Оро позната је у нашим крајевима али потпунију слику значаја те народне игре добија шира публика баш овим радом. Г. Јов. Фил Иванишевић својим радовима о Црној Гори даје корисне податке за познавање народа своје кршне отаџбине. — Књига се може добити у Сарајеву у књижарници Милановића и Рајковића. * Ових дана свечано су прославили Лужички Срби у Будишину 25 годишњицу пјесниковања евога даровитога пјееника Јакова Барта. Пјесник је боље познат под псеудонимом Цишински. * Јов. Максимовић учитељ у Биограду издаје Учитељски. Бесник већ осам година сваке недјеље а ове године додаје му као прилог јога Дом и Школа и Школско зЂонце. Први прилог за родитеље а други за дјецу. Цијена је за Србију 5 а за стране земље 8 динара. * Ст. Ст. Мокрањац, познати српски композитор, издао је своје ново умјетничко дјело Литургију: „Божанственнаа служба, коју сам по српском народном напјеву сложио за мјешовити лик, изашла је из штампе. Ово је дјело „по препоручешк) г. Управллвзгцаго канцеларјеи Св. Синода" прегледао директор Московског Синодалног Хора и Училишта за црквено појање, г. Ст. Смоленски. 0 дјелу је рецензенат дао „самвш лучшш отзив-в, какт, о труд«, исполненомт. ст. отличннмт, знашемт, д-вла, сг, отличнимт, содержашемт, музикалвннмх." Даље рецензенат вели: „н не сомн-ввагост,, что сочшенхе „Божественнаа Служба" будетв истинно драгоцЂННБШТ, вкладомт, вт, церКОВНБ1И православнвш обиходт, и утвердитт, сочинителк) имн отличнаго п-ввца Божјл во славу Православја!" Ја знам даје у СрпскомеПароду врло мало појединаца, који би се интересоваии за оваква дјела, и по томе изгледа, као да је штампање овога дјела било непотребно. Но, ја сам га при свем том дао у штампу, јер знам и то: да је Српскоме Народу потребна умјетност у опште, а још више она, која је у Њему самоме постала, и којом се он Богу моли. Ово је дјело такве врсте. Прави творац његове основе јесте Српски Народ. Ја сам га од Српскога Народа позајмио, и сад га, у скромноме, умјетничком,

руху, опет предајем Српском Народу. За то се и обраћам српским црквама, српским црквеним општинама и српским пјевачким друштвима, да ово дјело набаве за своје књижнице. Дјело је штампано на Формату велике осмине у четвори-врсној партитури. Испод сваке партитурске врсте штампан.је и клавирски став, да би се патртитура могла лакше читати. Цијена је дјелу 10 круна, а за Србију 10 динара. Наруџбине прима књижара Д. М. Ђорића у Биограду." Слобенска * Отчаанвни натпис је новој приповјеци К. М. Стањуковића, која је оштампана у засебној књизи. Приповијетка је, као и већина других радова овога писца, из морнарскога живота. Стањуковић је прилично познат и српској читалачкој публици са својих приповиједака преведених у Делу, Зори и другим листовима. * Седма свеска сабраних дјела Антона Чехова садржи у себи његове комаде. На броју их је седам: МедвЂдт,, Предложеше, Ивановт,, Лебединаа пвснл, Трагикт. поневолв, Чаика, Дндн Ванл. Колико нам је познато, све ове пијесе постигнуле су на позорници приличан успјех. Држимо, да ће и штампане лијепо забавити своје читаоце. * Отголоски старинн зове се зборник историјских приповиједака П. Н. Полевога. Једна је из времена Ивана Грознога, двије из Петровога, а двије из времена царице Јекатарине II. Приповијетке су написане живо и занимљиво, што најбоље јамчи, да ће имати много читалаца. * Симпатични приповједач И. Потапенко штампао је у божићњем броју Њиве своју најновију приповијетку П очтм еи стер т, и колбаса или битва подђ Полтавои из живота чиновника Малоруса, који су настањени у Петрограду. Приповијетка је написана тако, да се може убројати у најбоље краће ствари овога писца. * Немировић-Данченко издао је збирку приповиједака за дјецу. Натпис јој је По вол-в Божт>еи. Треба знати да Данченко спада међу најдаровитије млађе приповиједаче руске, па ипак без зазора пише за дјецу. А наши приповједачи?.... * Толстојев син Лап Л. Толстој, умро је на измаку прошле године у Москви. И он се бавио књижевношћу и, гато је доста значајно, разликовао се са својим назорима од оца. Као одговор очевој Крајцаревој Сонати написао је причу Шопенов прелудиј. (Пријевод ове приче изишао је 1898 године у 40—42 броју БранкоЂа Кола.) * Већ 1898. године навргаило се 25 година како се Хенрик Шенћијешк јавио, први пут, као књижевник. Али, по његовој жељи, одгодигае прославу како би се јавна пажња, неокрњена, поклонила Мицкијевићевом јубилеуму, који је у исто доба пао. Тек 9/22 децембра. лањске, године одржала се Сјенкијевићева свечаност у читавој Пољској а нарочито у Варгаави. По програму прво се указала част пјеснику и примао је честитке од Краковске Академије Знаности, чији је члан и сам пјесник, од оба пољска универзитета у Кракову и Лавову, од разних литерарних другатава, пољских колонија у нноземству, од домаћих и страних књижара и накладника и затим од разних редакција. Пјеснику су даване адресе и поклони, међу њима једно златно перо окићено бриљантима и, најпослије, докуменат којим му се' поклања једно добро у руској Пољској, које му је народ купио од јавних