Зора

Бр. II.

3 О Р А

Стр. 83

Лица * Др. Миленко Веснић, хонорарни проФесор на Војној Академији, поотављен је поново за проФесора међународнога права на Велику Школу. * За нове академике у Биограду изабрани су Др. Михаило Вујић и Стетн Тодоровић сликар. За дописног члана изабран је професор петроградског универзитета Кондакопић. '* Познати српски Фолклориста и професор на вишој дјевојачкој школи у Дубровнику Вид Вулетић ВухасотЉ прославио је крајем прошле године двадесетпетогодишњицу свог књижевног рада. Он је и члан многих светских фолклористичких друштава. * Наш сарадник Лаза Попотћ проглашен је прошлих дана у Бечу за доктора цјелокупне медицине. Слобекска * Под уредништвом познатог словеначког пјесника Антона Ашкерца и с његовим предговором изашле су недавно Ројеггје Ђга^оЧпа КеИе-а, који је млад као капља умро. Тек што је свршио гимназију, стрпају га у војску гдје набрзо и умре. Он је први у словеначкој лирици, као Ашкерц што је у епици. Већина његових пјесама је љубавна лирика а има и пјесничке ФилозоФије, ма да млади пјесник још није дошао до сталног погледа на свијет. У љубавним пјесмама нема очајног бола а опћа је карактеристика његових пјесама енергија. Међу најљепше пјесме убрајају му Вкож $ог& је зе1 .. . (Ишао је кроз шуму . . .) гдје на фин , тајанствен начин приказује здружење човјека с природом. Пјесник је пантејиста. У његовим сонетима се познаје утјецај Метерлинкове мистике. Пјесме су издање књижаре 1ј. 8с1теп(;пега уЉубљани. * 0 стогодишњици Прешерновој изашла је и композиција његове Ро<1 окпот, самопјев за баритон од дра Гојмира Крека. Ова је пјесма више пута компована од разних словеначких композитора (Мавек, ПеУшап, НајДпћ, Ке<1гес1) који су компоновали само прву строфу, а остале се пјевају по њој. Др. Крек је, као прави ученик модерне музичке школе, дао свакој строфи посебан напјев и везао их интермецима клавира, и то тако успјело, да је једна од најљепших словеначких композиција. * Словенкиње имају већ више година свој орган §1оуепка, који уређује гђа. Марица Анжич-Клеменчич. Од почетка нове године лист је својом садржином знатно напредовао и уздигао се међу листове, у којем би и жене других културнијих и већих народа могле наћи обилне душевне хране. Сталном сурадницом листа је позната даровита Зофка Кпедер , која је прије неколикомјесеци издала своју књигу Мгз1еугј гепе. 81оуепка се бави много о женском питању, али његује и белетристику. На напретку 81степке има много заслуге нова уреднпца. 81орепка се много интересује за српске женскиње и с много љубави биљежи све, што је у овог похвално.

* Приповједач и сурадник Љубљанског Зиона: Јосип Костансвец издао је своје досадашње приповијетке у збирци Јг кпјГде гМјепја I. гиегек. Једна од тих — 1лз4 га Нв^от — преведена је и у Српској књижевности, у Бранкопу Колу и Декамерону. Приповједач је реалиста, познаје темељито људе које слика и има каткада дубоку психологију. Од свих је најљепша новелета Вгех зГиЊе. * ПроФ. Рг. Ј1еНс написао је интересантну расправу Ргезегеп ш 81оуап5к'0, која је требала ући и у Прешернов албум, али то ннје због своје величине. Ту писац безобзирно аналише Прешернов рад и одношај спрам Словенства и доказује, да Прешерн није нигата учинио за Словене ни за Словенце и да је важан једино по словеначку белетристику. Та је расправа у словеначким листовима побудила сензацију. * А. Чертиков издао је Толстојеву расправу: Гдђ вб1ходђ ? (Куда?) Ова је мала расправа писана са становишта радничког свијета и у њој се Толстој бави са прешним питањам о положају сељака надничара, и пита гдје је излазак из овог лавиринта разноврсних одношаја? Одговор му је: само један излазак има, средство против мудро измишљене машине за потиштавање раденичког свијета — а то је уздржавање од војничке службе. Ова је расправа ранијег датума (1898). Из те и једне раније: Зар није тако потребно? која ће скоро и опет изићи, саставио јеТолстој познати спис: Ропстио нашег доба. * Трудм И. К. Грота зове се књига што ју је издао син умрлог академика. То су црте из руске књижевности од 1848 —1893 године. Најопсежнија је расправа о Пушкину. Овамо су додати биографски и критички одјељци Гротове расправе о академији умјетности. Још је много одјељака из историје књижевности унешено. Тачан и опширан садржај налази се на крају књиге. * Примили смо 3 свеску ХетГјоргва Нгуа1вке, написали Др. Храниловић и Д. Хирц. Цијена је свесци 70 потура. Сшраха * Заклада Швеђанина Алфреда Бернхарда Нобела од 35 ,000 .000 круна да се од интереса сваке године награде пет дјела из разних знанствених струка које дају највеће користи цјелокупном човјечанству. Од ових награда једна припада физици , једна кемији, једна медецини и.чи физиологији , једна лијепој књиЖеЂности а једна раду у корист опћег разоружања и свјетског мира. Прва ће се награда подијелити ове године у Штокхолму мјесеца децембра. Право на награду имају сви аутори без разлике народности а дјела морају бити писана или штампана на: скандинавском. њемачком, француском, енглеском или латинском језику. За извјестиоца славенске књижевности именован је познати књижевник Алфред Јензен коме је повјерено и да комплетује славенску библиотеку за Нобедов институт.