Зора

Стр. 84

3 0 Р А

Бр. II.

* Оригинална је и значајна замисао што је већ и остварује даровити млади мађарски књижевник Александар Броди. Бијела Књига зове се мјесечни часопис коме не само да је он уредник него и искључиво он једини и сарадник. По својој снажној литерарној индивидуалности он поред свог дневног журналистичког рада код Мадуаг Шг1ар-а, гдје је стално ангажован, даје свака мјесеца десет табака радова литерарног садржаја. Тако је септембарска и октобарска свеска п. г. пуна интересантних и снажних радова. Осим наставка, чисто његове врсте, романа: Природопис једне рђаие окене, доноси новелистичке скице из Будимпештанског живота које се особито одликују као мајсторске жанр слике, за тим серију Лица из романа, па естетске студије о Пол Бурже-у, Марији Башкирчевој и Герхарту Хауптману. Броди је, као белетриста, огромно популаран и ако до данас није написао ни једног позоришног дјела. Прије кратког времена повуче га жеља и на то поље и он се помијеша међу позоришне књижевнике и на основу једне своје старије, славне новеле, — изашла је у Рекламовој Библиотеци са натписом ЗсћпеегоШскеп написао мелодраму која се са особитим интересован>ем приказала прије кратког времена. Броди је и чунен позоришни критичар и љубимац особито женског свијета. Чишула -ј- Марко Миљанов, војвода црногорски племена Куча, соко српског јунаштва испустио је своју витешку душу 2. фебруара о. г. у питомом ХерцегНовом, гдје је својој бољи лијека потражпо. Војвода је своје мемоаре оставио Српској Академији Наука. Један је палош српски скрхан и једна хумка више међу свијетлим гробовима наше прошлости. ■ј" Стевап Лазић умировљени директор Белике Гимназије у Ср. Карловцима, преминуо је 2. Фебруара о. г. у 71. години свога живота. Овај просвјетни раденик српски свим маром и снагом својом послужио је 42 године Српству као професор и директор гимназије. Позната је његова пјесма На Врачару. Превео је и Хорацијеве Оде, а велик дио интелигенције српске дуго ће се и са пуним пијететом сјећати свога учитеља и директора. Лака ти земља скромни и вриједни радениче српске просвјете! -ј- Јулије Зајер. * 26. Априла 1841. у Прагу, -ј- 29. Јануара 1901. г. 81орапзку РгеШеЛ доноси овај помен покојнику: „Један велики пјесник је умро!

Вјесник чисте љепоте, борац за идејале, аристократа духа, презирући све што је ниско и обично, пошљедњи романичар, одијељен од садашњости ка прошлости, из које је он своја дјела црпио, а која будућности припадају. Епичар, који је имао лирских осјећаја и драмске силе. Свијет његове појезије били су заборављени кутићи свјетске повјести, времена мита, сумрак средњега вијека са својим витешким пустоловинама, са својим обожавањем жене, турнира, чудеса и цркава; екзотичне земље и људи, далеки исток, па често и најудаљенији крајевп — тајанствена мјеста мистике, спиритизма, неиспитани свијетови. Он је свом народу дао знаменита дјела, пуна. неокаљане љепоте, чисте умјетничке обраде, било да их је у стиховима изразио, и то понајвише у оним драгим „уег81 оШ", било у прози, увијек би то чинио у необичној љепоти колорита и стила! Шегова стваралачка снага огледала се у новели и роману, малим пјесмама и епосу, шаљивим играма и драми . . . У полету своје стварачке »аште, утонувши у класични, келтски, германски, литавски а нарочито у романски свијет (—Зајерове Кинескиње иЈапанкедишу чаробним дахом —) радо је и сретно захваћао грађу и из славенске прошлости. Најљепша дјела посвећена су чешком старом добу, епски циклус УИекгаА, драме 1.п>и$т ћпе^, Загка, МекГап, пјесма из преисторијског доба Долазак Чеха, — све творевине, полетне, смјеле али и органски из старих кроника и бајка дотјеране до висине нове поетске концепције. Многе сцене његових прича и романа догађају се и у Чешкој, и многа шала и пребацивање баш је приликама чешког народа намијењено. Из словачких крајева узео је Зајер дирљиву легенду 8атко Р1ак и знамениту драмску причу КаЛпг а МакаГепа. Много дјело догађа се у Русији, одакле је он понио незаборавне утиске из доба његове учитељске дјелатности код гроФа Валујева (1873) и ђенерала Попова (1880). Тако новела Дарија, роман Андреј Черншиев , а од свију знатни спјев 0 оспети Пгоровој, пјесма пуна снаге и пластике, много се разликују од пређашњих поетских балада . .. Човјек је умро али пјесник ће вјечито живити!" ■Ј- У својој 64. години умро је 7/20. Фебруара ове године познати Француски књижевник Дгшаи«1 8Пте81ге. Своју књижевну каријеру отпочео је збирком пјесама. Доцнији његов обилати рад на белетристици истакао му је име и ван отаџбине му. Француска Академија наградила је његов позоришни комад СггзеШгз. Многе омање његове приче излазиле су у пријеводу по српским листовима а нарочито по подлисцима политичких листова.

САДРЖАЈ: Др. Миленко Веснић: Један пропали приједлог. — Пјесништво: Из послгрчади Авде Хасанбегова Карабеговића: * * * — Плачи, моја душо. плачи. — Срце лгоје, тта лт радиш сад. — Д. Ј. Димитријевић: Из „Олииере ". — Приповијетке: Стеван Сремац: Чича Јордан (наставак). — Чланци: Павле Поповић: 0 Горском Вијенцу (наставак). — ТургињеЋ о ]~]ушшну , превео Ј. Максимовић. — Ђорђе Полонски: Максим Горки, превео Милан Ћуковић. — Позориште: Ј. М. Јовановић: Саул од Драгутина Ј. Илијћа. — Позориш. биљешке. — Хроника: Српска. Словенска. Страна. Читуља. Нретплату Зоре прима њена Администрапија, затим Издавачка Књижарница Пахера и Кисића у Мостару, и сви њени повјереници. Рукописи шаљу се Уредништву. — Поједина свеска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном ступцу и то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговине. ШТАМПА СВ У ШТАМПАГСКО-УМЈЕТНИЧКОМ ЗАВОДУ ИЗДАВАЧКВ КЊИЖАРНИЦЕ ПАХЕРА И КИСИЋА У МОСТАРУ. 1901.