Зора

Стр. 48

3 0 Р А

Бр. II.

3, да буде добар извјештавати о сЂОЈим закључцима и корацима чланова конгреса, ако не прије, а оно на идућем састанку. Ја сам слободан надати се, Господо, да овај и овакав приједлог не би можда био нигдје већма на свом мјесту као што је баш на првом међународном конгресу за Дипломатску Историју, у постојбини Хуга Гроција и Бинкерсхека, у којој је онако силно дјелао Пјер Бејл, на домаку града у коме је духовна колијевка славноме нацрту Опата Де Сен-Пјера, а под окриљем једне краљице, која представља зору среће и благостања племенитог народа, који је з^вијек био

Ја искапих и ту — С Богом, мој Дошао је црни в Своју жртву да Дошао је дан сп И вјечити часак

Узеше ти људи и мир и спокојство Над тобом је удес ув'јек био јачи; Узеше ти људи све што узет' могу Плачи, моја душо, плачи! Ах, па кроз све дане несрећног живота Црне бриге твоје и немир те тлачи,

суревњив на своје слободе, нарочито на слободу штампе, коју уз то није никад — колико је бар мени познато — злоупотребио.

Неки моји пријатељи и другови с хашког конгреса хтјели су покренути на ново ову мисао прошлог љета у Паризу. Али су, као што су ми писали, одустали од тога из пажње према положају, у коме сам се ја налазио. Међутим о њој се почело писати и с ове и с оне стране Атлантског Океана, те ће у будућности можда бити боље среће. Биоград.

|'о смрти а утира... 1, моји мили, и мени скрише, дног брата, нема више!

У сузама и сад утјешења нађи, Плачи, моја душо, плачи! Покрадоше људи твоје снове златне, Бестидна створења! Роб си била свачи'! И крв ти просуше. Тек осташе сузе, Плачи, моја душо, плачи!

У[,3 ЈТОСМрЧМИ ЈЈбде Хасанбегоба Карабегобића

чашу, е среће дани! Јјесник сахрани. шкојства, мира,

Дошао је Анђ Крвне сузе дг С Богом и вк Што вас људ; Имали сте јеЈ Ал' ни њега

ТОЧК, ЈАОЈ)\ ДУШО, дачк!