Зора

Стр. 88

3 О Р А

Вр. III. и IV.

Мјеснишш&о

Д€р$КШј\

Ја нагази' на зараслој стази, у аз-башчи, кад се живот крено, међ невеном и међ феслијеном, ^ на големо благо невиђено. То сам мјесто облазио често; не знам ни сам, шта видио нисам: Тује видјех два алмаза красна, ко два ока, онако су јасна; два најљевша на св'јету мерџана, попут женских румених усана; и бисера до два низа скупа, па лијепа, ко два реда зуба; и филдиша, драгоцјеног врло, ко бијело дјевојачко грло; крај филдиша ибришим - шибета, баш ко коса, што пада до пета; кано руке, два кангала злата, увијене свилом до лаката; сва прилика десетак акика, ко румени нокти окнивени... Беч.

Ту је благо састављено много, ко би свега избројити мого! ■— Све га виђам, и кад ми се не ће, свако вече, кад заљева цв'јеће, па јој приђем, кад се башчом шеће; ускинем јој цвијет од невена, да се њедра њим наките њена, па је питам, хоће л' срцу моме бит сућено: закитит се њоме? Не вели ми, алчак, ни „јок", ни „да", само лиске невенове кида. Што остаје мање за кидање, све то реће склапа модре веће; а чим с круне листићи се скруне, и чим веће задње пане „не ће", намах су јој очи суза пуне, у образу ко крв порумени, па, дршћући, привије се мени. — Сва мирише ћовда у Дервише ћабе-јагом, освештаним благом. ЈЈазар О.имишријебић

5тр€д Ј€ДЈ^ОЈМ с/пдем

Кажи ми, кажи, шта ти рука каже? Сањајућ будна кад драгом зажуди? Полако, лако, као да се буди Дигла се, стала, с другом загрлила И ломећи се пала ти на груди Па са њих суне као стрела чила Да стисне слику што пред тобом блуди У загрљају страсном да је смрви Кажи ми, кажи, шта ти рука каже? Кажи ми, кажи, шта ти око каже? Кроз трепавке кад поглед драго тражи Па на мах стане закован, занеми. И суза што још дотле оку стреми

Под гроце пала као камен сињи. Да бескрај стопи у тај часак тињи? Ил споменом бол растанка ублажи? Кажи ми, кажи, шта ти око каже? Кажи ми, кажи, шта ти усна каже? Кроз полуотвор ни дах нема пута Већ ко да пољуб чека да га пије Грчевито се растегла; ил крије Да ноћи сања несањане сласти; Ил рекла би да није грчем крута: Што не мож тело да се с телом слије Ко душа што се с душом љубећ стапа? Кажи ми, кажи, шта ти усна каже?