Зора

18

Бр. Ш. и IV.

3 0 Р А

Стр. 133

ПОЗОРИШТЕ

Тјамкахска Царица НА ЊЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ Балканска Царица Кнеза-аутора јавља се ево по други пут у њемачкој литератури. Као врло рђав, непотпун, без слика, и без склада и љепоте пријевод с талијанског језика пружила је она 1896. год. Нијемцима не тако повољну слику о пјесничкој слави и величини онога, кога ми толико цијенимо и уважавамо на пољу српске поезије. 1 Сад нам се Балканска Царица опет износи у њемачкој лијепој књижевности, али не као тачан и одличан пријевод, који би требао да поправи тај из 1896. године, него као изврстан пријепјев, дотјеран и обрађен за позорницу само како се замислити и пожелити може. 2 Препјевач, млади, талентирани њемачки књижевник Хуго Марк (Др. Хуго Маркузе, адвокат у Берлину), 3 као што сам већ поменуо у своме писму у јануарској свесци Зоре, сасвим је слободно препјевао драму, дотјеравши је пуну ефекта на позорници. Он је из ње много што шта изоставио, преиначио и сам нешто додао, тако да нам се ова Балканска Царица на њемачком језику јавља мислима ијезгром радње према оној на српском језику као сестра њезина. Ова на нашем лијепом, њежном, милом, звучном језику слатка је, заносна, полако опија поносом, лагано 1 Иге КаГвеггп Аеа ВаОсапз. БгатаИасће РгсМип^ 1п 3 Ас4еп уоп №ко!аиз I. Рпгз^ ^оп Мотепедго. Г>еи18Сће ВеагћеНииј* уоп Нетпсћ 8ШтсТсе. МН Лет Рог(гаН <1ев ГигвЈеп ВДсо1аиб ип<1 етег Ниегагћ181опесћеп Ет1еИип^. Вег1т. УегЈау уои Е. Ећегт<г. 1896. Стр. XX, 129. 8°. 2 1Не БаШапТсагзегт. Н184ог18сћеа Бгата ш <1ге1 Аи&и^еп уоп Ш1са1аиз I, ТРиг&Геп топ ЖоШепедго, к. Н. Аи4опб1ег1;е Леи^вске Аиб^аће уоп Нидо МагТс. ВегНп. Ни^о 81етИх Уег1ајЈ. 1901. Стр. 109. 8°. Цијена 2 марке њ. вр. 3 Под натписом 1леЂевор^ег изашла су у засебној књизи трињегова позоришна дјелауједном чину: ТаТситг—1,о11е — СосоЛеИе. Дјела ее дају готово на свима њемачким позорнпцама с лијепим успјехом.

ствара срџбу, кад се чита; она на њемачком језику дражи, зажарава, усхићује, силно храбри и плахо ствара гњев, кад се посматра на позорници у затегнутој пажњи пред сваким тренутком. С мало ријечи, тражи ли човјек насладе у читању, уживаће у Балканској Царици на српском језику; хоће ли је оживотворену гледати на Позорници, посматраћеје с пуно интересовања, гдје нам она износи српске мисли језгровитим њемачким језиком. У колико је Кнез-пјесник постигао матерњим језиком за читаоце, успио му је и преводилац својим језиком за гледаоце: обје ове исте Балканске Царице двојако су изнесене, оне допуњују једна другу, имајући свака други циљ за публику, али су ипак зато једно, једна цјелина, јер износе једну и исту, српску мисао. Што Кнезпјесник, Србин, износи с пуно китњастих ријечи да забави у читању, то нам даје препјевач, Нијемац, с мало лијепих, мисаоних ријечи појединих личности на позорници. Први је тежио за насладом читаоцу, други за ефектом гледаоцу. А да су обоје успјели у тим својим тежњама, за Кнеза у Балканској Царици на српском језику већ знамо; док за препјевача ево износимо. Први чин. Средњевјековна дворана у дворцу у Жабљаку. Станко сједи сам за столом замишљен. Кнез нам на српском језику износи његов монолог мало не на три странице; док нам препјевач говори на уста Станкова готово на једној: 0 тиаз^е Рет, о ^иа1еп<3.еб ЕгЉа^еп, "^Тапп тп1 иасћ ћап^ег Касћ! В8 епсШсћ ^а^еп? \Уапи ДагЈ: Дег НеШ (1еб Еићтеа Ра1те рЗискеп? ЛУ1е ет 6е&п§-'пег всћтасћ!' 1сћ. Оћпе Еискеп 181, асћ, Лаб 3^е1г, <1аб Ге^е т1Г ^европпеп. „8е1<1 к1и§-, те1п Рппг, ћеЛасћШ^ ип<1 ћебоппеп! 1ћг 8еИ ги ип§-еб1;ит, ип<1 1е1сћ1 аисћ ићегбрапп4, Ве5епк4 <1Је бгепгеп, <Ие Ка1иг ег?ап<1!' (Скочи на ноге) О, нсћтее^!; а1б &Пе ЛТасћ1ег т1г ^ебе^, НаМ !ћг егћагтНсћ т1сћ ^етасћ! 2и1е1г1