Зора

Стр. 134

3 0 Р А

1Вр. III. и IV.

МивзЈ' е1пеа ТеиСек КгаД во^аг егтаНеп, 0ећапп1 т во1сћеп Кегкегз (гледајући око себе) [Див(;ге ВсћаМеп. Оосћ 21Иег1, ■п-епп 1сћ Еиге \Уасћ1 ћев1е^е ХЈпс! аи? Зез Еићтез Ковзеп аи1Ч\ ;1г[^ Ше{*е. Мегп Ки1гт — —! 0, 2е4а, Уа4ег1апс1, Г>ет 8оћп Мосћ!' ги Деп \Уо1кеп ћаиеп зетеп Тћгоп. (Хода тамо-амо) \\^ав «оШ 1ћг, СЈиа^еДапкеп Гегпег НеНепвсћаО ? Ии, бЛег Каит, с1и Шев1; тете КгаИ;. За тим отвара прозор и поздравља лијепу, живу природу, која му се оку на догледу јавља, прихвата се снагом и надањем, радује се помишљу на Даницу; па се с поузданошћу лаћа оружја, и спрема се за полазак у лов. У том ето и принца Ђорђа с трубама хартија под мишком. Разговор се поведе о савјету, који треба да се обави, за тим о државним стварима рад којих се он сазива: ту је уговор с Млецима, с Дубровником, ту молба Скендер - бегова за помоћ против Турака, ту писмо из Смедерева од деспота Ђурђа. Говор се води језгровито и с мало ријзчи још и о Станковом и Ђорђевом положају као принчева Црне Горе и Зете, послије чега се окрене и на женидбу Ђорђеву с кћерју дуждевом. Станко вели: "№а8 1Ш18в1;ев4 Ше ^аГетегт <1и ЋгВШеи? \У!е ЈЈегпе ааће 1сћ, беог^, уегтаћ1еп 1Лсћ етет Л^еИ>, с1ав ип8'ге Не1та1ћ Кећ4, Б1е етв! Дет Тћгопе ешеп НеШеп §1ећ1! А Ђорђе му пребацује, што он толико трчи у будућност, кад је још тако рано и помишљати шта ће бити на крају крајева с том његовом женидбом. Станко му ипак препоручује, да се махне те женидбе, да презире латинштину, и боље да избере себи за жену кћер којег њиховог кнеза или властелина. Жељан да мало пецне брата у његовој љубави, вели му при одласку Ђорђе: Латинки прстен кад бих скратио, Ниг 1)апгга, пиг зге (1апп Нећ<;е 1сћ. Што?... она моја? Ах пуцај, громе! С темеља падај, Иванов доме! Даница, рече ! јест или није ? 0 жене, жене, отровне змије! Можда с Балшине круне варнице

Срцем ти, умом, трепћу, Данице ? Ах мајко, мајко, ти си ми крива, Када ме роди и даде жива, Што ми вратићем тад не засука, Но да се мучим овијех мука !

С прворођењем право га чека, Давалац круна тако је река'! Јечи Сганко у Балканској Царнци на српском језику; док препјевач на њемачком језику овако то износи: ЛУаз зргасћ ег, ЈЗапиа? Ег Кећ4 — — ипс1 1сћ!? Л^апк! тсћ1; с1ав Наив? Егвсћ1а^1 кет Л^еИег т!сћ? Ег №в18В с1осћ П1сћ1в — ипс1 <1осћ —, је1г1; №егЗ' [1Сћ'в тпе, Ег Нећ* в1е, Кећ4 81е те1гкКсћ; ве^пе Кгои', Бав В1аЗет ћеШог(;е Шге 81ппе, ЈеЛосћ &в1; к1ап^ ев, а1в ег вргасћ, те Ноћп? О, «1е ег'в вргасћ! \\' 10 капп 1сћ 1ап^' посћ г-тоеИ^п?! 81е Нећеп в1сћ, ип<1 1сћ?... Еаћг ћ1п с1епп, 1леће, Уегга1еп ћт 1Сћ, \гећ! 1 јс 1 а11еп ТеиМп! \Л Г аги т кат гс1г п1сћ4 ког гћт аиГ сНе ЛУсН? Савв гТгт <Не Кгопе, г/иге сНе 1леће ћНеће . . . Као што се види , препјевач изврсно износи мисли и осећаје Станкове, што ихје Кнез -пјесник пером у српском језику слио. Иста живост, иста бујина рађања мисли, иста снага осјећаја као и на српском језику. Ко добро влада њемачким, одиста ће се дивити овом племенитом њемачком језику Балканске Царице. Но, ето Данице с послужитељком, која огртач и котарицу јестива доноси и оставља на сто. Станко је љут и мргодан, а Даница мила и љубазна све док јој он не довикне „снашице!", не шчепа је за руке и не погледа јој у очи: . . . Што у то око Злочин невјеротва кријеш дубоко! . .. О, агшев \Уог1, 1)и каппв(; с1ег 8ее1е Огат шсћ1; ћ1иН^ та1еп, Б1е НоПе ћог^Ђ уоп Еп§-е1п Дав Оев1сћ4. Мап всћаи! Еисћ ап, тегтеећ* втс1 ћа1ћ сИе Оиа1еп, 1ћг век! во всМесћ! — ишЗ тап тегИисћ! Еисћ П1сћ1. 1ћг ћНск! во 1геи — ипД &1всћ веМ Хћг -№1е [8сћ1ап§-еп. Оставља је, а она га зачуђено пита: \Уа8 во11 Оеш пиггев ЛУог1? Он јој вели: ба^, ^таг'в сНе Кгопе? На1 ег Бјсћ тН с1ег ЕНе1ке11; ^еГап^еп? Во4 ег В1е с1ет Уегга! гит 8ипс1еп1оћпе ?