Зора

Стр. 136

3 0 Р А

Бр. ГП. и IV.

ТЈп(1 сНе Лев биНапз СгпаЛе уоп 81сћ б^езвеп, \УЧе Кгоја'8 Ваићег, — з1гаИ 81е Ко1: ип(1 Кпе{*, говори Ибрахим-ага. А Станко му упада У ријеч: Уоп Кгоја'8 Ћ.еШеп 8рпсћз4 Би, А^а—о, Уегасћ1' Шп П1Сћ4. Ибрахим- ага (хладно и одсудно): 1сћ лапп!' 1ћп и>агпеп<1 во! Ибрахимово описивање Стамбола кратко је, али лијепо, врло лијепо, исто као и изношење његове вјере. А кад прича о Султановој ' моћи и кад наговјештава Станку велику милост Падишахову, онда се човјек мора одиста дивити вјештини и умјешности препјевачевој. \Уоћ1 бсћет! Еисћ тасћН^ Еиег Уа1ег, Досћ У1е к1ет 181 зете &е&еп ЗиИапа Масћ4. \Уагв4 Би б.ез 8иМапз 8оћп, Би 81апс1е8* косћ, (готово са сажаљењем) А1з 8оћп Дев 1уап Бе^, 8е1 т7оћ1 ћес1асћ4, (Станко постаје очевидно узбуђенији) В184 1)и, — уеггеШ, — ^епп^. 1сћ аћег тет, (с наглашењем) 1сћ копп!' пиг ВеМег опег Копгд веш, Тако вели Ибрахим-ага; а те ријечи како тек утичу на бујну душу младог војводе зетског, пуну полета и јуначког одушевљења, препуну сујете и снијевања о слави! Па још кад досјетљиви Турчин запази утјецај својих ријечи, и кад помену Црнојевићу, сањалици, како Султан зна за њега, онда се овај сасвим одаје замкама непријатељским: постаје издајник рода, ијере и имена! Он се пријатељски и усрдно прашта с агом, заказује му поновни састанак у Бериславцима, а у срцу му ври зажарена крв... До сад је живио само у сну, од сад у сну на јави: сваки откуцај његова срца налази одзива у знаменитим ријечима Ибрахим-беговим, које он као у засаници понавља: 1сћ кВпп!' пиг ВеМег оЛег Копгд веш! Други чин. Трећу појаву из Балканске Царице на српском језику препјевач је сасвим изоставио. То је оно лијепо, српско коло. Помажући препјевачу савјетом при обради, износио сам му своје мишљење, да

не би требало изоставити ову сцену сасвим; него, кад се узела толика слобода, да се изнесе и коло, разумије се, обрађено за укус њемачке публике, а вјерно српском народном обичају. Он је то најприје врло радо прихватио; али је послије мучног покушаја морао тај приједмет напустити. Јер се особита тешкоћа указивала у игрању кола и пјевању оне, не баш тако лијепе, народне пјесме. Послије сјајне обраде првог чина, ако би се пружила слаба прерада кола (као друга слика првога акта), тешко да се не би пореметио лијеп утисак код гледаоца. То је, у осталом, сасвим оправдано; јер ми имамо непрестано на уму циљ препјевачев, позориште. Прва појава другога чина износи нам Иву и Угљешу, слуге Станкове, у близини Бериславаца. Чисте опрему коњску. Разговор се међу њима води о Станку, његовој плаховитости и његовом јунаштву. Кратко, језгровито и врло занимљиво прича Иво о ноћном састанку Станковом с Ибрахим - агом. Изношење тога догађаја од стране препјевачеве тако је лијепо, као оно Кнеза-пјесника на српском језику. „ХЈпс1 8еп<1е1; ћаИ, теш Ргтг, Љг 8иЦап ћагг1), В1е Впе&, с1а 1ћг 81е(;8 Шт Јеиег •теагб," завршује Иво причање тога догађаја тим ријечима Ибрахимовим, дошаптаним млађем Црнојевићу. Па узимајући од Угљеше вјеру за ћутање, прича даље што му на срцу лежи као тешко, жалосно искуство: . .. јипјЈб! кат ат МогјЈеп Ргтг 81апко, ј*аћ ппг ВпеГе, Неаз ћезог^еп 2ит ТигкепГеИћеггп ГћгаМт 81е всћпеИ. Оосћ тееИ ег 8сћтге1^еп гтг ^ећо! ће1т ВсћеМеп, Кат 1сћ ће1т ЕШ кит Ее1п(1 и1сћ1; уоп (1ег 8(е11'. 2теаг копп1е 1Сћ (1еп Огипп тсћ1 ип1ег8сће1(1еп, 1)осћ 1г1ећ ез ппсћ гигиск, -№1е тп'ге8 ВеИеп, 1сћ кећг!е ит . .. и он не шаље Мату и Алексу староме Кнезу, као што то Кнез-пјесник износи, него писма сам носи Кастриоти, који се њима запрепашћава. Овај их шаље Иванбегу. На то причање Угљеша узвикује: "№ећ' ипз! ХЈп4 Загит втД №1г ћепп^его^еп, 8о ћа! §еп 2е1а а11е8 тап ^ећгасћ^,