Зора

Бр. III. и IV.

3 0 Р А

Стр. 137

8о \таг'8 Уегга!, зо теап! ег веЉз! ће1го§-еп, ХЈпЛ аћпипЈЈв1о8 кећг1 ег гит Уа1ег је1г4 2ит То(1. Станков сан о срни, ,,ка' снијег, којим се поји, Ка' мл'јеко б'јелој, којим се доји," описан је вјерно и лијепо, као и на српском језику што је. Угљеша му тумачи тај сан као што је и у оригиналу протумачен. А што је Златана, његова жена, о пронесеним гласовима о Станку њему причала, казује се само с неколико ријечи младом војводи. Утиске Станкове При широком погледу на крајеве своје отаџбине; сећања његова на љубавне састанке с Даницом; слутње, које владају његовим срцем, при тим мислима; снијевања о пријестолу, слави и господовању над царевим крстом; — све је то препјевач лијепо, живо, психолошки и разумно изнио. Нпр.:

Шег ^ШМе еша! теш Негг т 1леће88Сћтеигеп Гиг Башга, сНе тете ЛУеН ^ећНећеп. Кип теШ 1сћ ћаШе гит Тгттрћ 81е Ићгеп. — 8о1апј*е 1з1'в, дазз \ у 1 г ип8 пГсћ! ^евсћпећеп, Оћ 81е ев аћп1, те1е ћосћ тет НоЉп ^еМ: Гиг зге тет Тгаитеп пасћ с1ег Кгопе 81;ећ1. 2иг Кагвегт Аев ВаШап тасћ 1сћ 81е. Ја, 1ћгаћпп, \таз Бете 1л84е те Егге1сћ1, <Ие 1леће ћа1 ез ћаИ уег81ап(1еи, ЈЈеп РпеЛеи ћпп(*' 1сћ ге11еп(1 (Еекеп 1 ј:пн]сп. Ет Сћг181;епка18ег, §-па(1епге1сћ уегет! МН (1ет Ра(Нзећаћ зо11 ег кииШј* Љгопеп.

Дорат Станков не излази нам на позорници. Гуслар нам се са гуслима јавља, али нам не гуди : Зла времена мема без снијега, Ни у племе грђега биљега Но брат брата кад свога издаје И душману за благо продаје... Тешко оним' који народ буне! А још теже кога народ куне ... већ прихвата кесу с новцима што му Станко хита. Призор, гдје Станко Даници и Марти изненада прилази, жив је и дирљив: особито кад Даница у несвијест пада. Кратак је тај призор, али је у њему изнесено све, што и на српском језику.

Али врло лијепе и најсвечаније сцене у цијелом дјелу јесу ове, што сад долазе у другоме чину : долазак црногорске пратње, која треба да поздрави јунака Станка, и призор с Даницом, бјегство Станково Султану. 1ћг е(11еп, |Јге1веп Гига^еп, веМ \\'Шкоттеп, Без Уа1ег1ап(1е8 Еићт уегкогрегк 1ћг! поздравља Станко оне, што му доносе добродошлицу. Бег аНе 1/огћеегкгапх \таг(1 аћ^епоттеп, Нав пеие 81е^'е8/е1ећеп ге1сћ! тап Шг. Еб ^ги881 И)1сћ ћеи4' (1игсћ ипз Даб Уа1ег1ап(1. ■\У1е ^еМ'з Леп ХЈпвегп 1т А1ћапег1ап(1? одговара му и пита га кнез Деан. Па онда настају питања за живот и здравље витезова — јунака. Говор и разговор крећу се особитом лакоћом и хитрином,све док се не дође на приједмет, ради којег се Станко враћа из војне, баш кад је она у највећем јеку. Црнојевић вели Деану, да не појима рашта се враћа дома. А овај му шапуће, да ћути и да не збори о томе, јер се за писма Станкова зна. Станко се запрепашћава на те ријечи; кнез Деан шапућући прича му о њима и завршује: п1сћ1з (1апп 8оШ хћг ћиззеп, С1е Впе& гећг! баб Ееиег! 1Тп<1 <Пе ЛУеН ЛУ1г(1 <11е Уег1еитс1ег тИ Л г егасћ4ип§- 81гаГеп. Би ћ1е1ћв4 ет Сћпз! ип(1 с1агГ81 111 Епе(1еп 8сћ1аГеп. Писма? Која писма? Не разум'јем Што Ти уста помућена опомињућ зборе; Него, к'о што видим, и Турци су бољи, Но Латини ви — јер подмукли они ипак нису одговара му на то Станко претворно, а груди му се пуне срџбом. Деан се уздржава на те ријечи и хладно казује: О Ргтг, уегћег^! Еисћ тсћ(;, ће4гасћ4е1 гесћ!, 1п Моп1епе^го 8Ј1г1 еш 81агк Се8сћ1есћ(;, Кет 8ићаи -гејгД ииз 8к1ауептаскеп ћеи^еп, Жгг Леп Еет(1 1а88еп 81е (Црногорци) 1ећеп(Н§; ет, |)ег ипГег Шпеп л\ г Ш ће^гаћеп 8е1п. Препирка сад узима све више маха, те прелази у свађу. Бујност, плахост и оштрина развија се све више и више у говору. Деан скида капу и вели Станку: ЛУепп тет Наир4 1сћ ћШепД ћ1ег еп1ћ1б88е, 0 Ргтх, 8Сћаи4 те1пе \уе1ввеп Нааге ћ1ег.