Зора

Стр. 138

3 0 Р А

Бр, III. и IV.

Млг аћп1 ЕгЉеЈиНећеб уоп Еисћ. 0 ^апћ^. 9о тапсћеп Кг1е^ заћ <Ј1езе8 тиЗе Наир1. Шсћ4 уоп (1ез ГпеДепв ЊхегНсћег 8Ш1е, Шсћ4 уоп (1еа Штте1з Ги^ип^ вргесћ 1сћ тее1сћ, Бегт Моп1епедго, <1аз 184 СгоМеа ЖШе, В1еШ гттегпаг егп ипаЂћапдгд Легск. 1п8 В1и4 с1ег 8сћ1асћ1еп бо11 те1п Л\ Т ог1 81сћ (аисћеп, 1сћ 8аћ 80 тапсћеп ћт^е84геск4 уегНапсћеп 8еш јип^еб НеМеп1ећеп, аћег штег 1Јт^1ап21е 8]0 1т То(1 *лте Ргеи(1е118сћ1ттег Бег Кате „Уа1ег1ап(1 : '. 0 Рппг, 1а88 аћ, Бег Теи&1 §таћ1 тИ 8о1сћег Иа! Г)ет бгаћ И те дивне, величанствене, патриотске ријечи не потресају груди издајице Црнојевића. Он тражи себи прави пут к слави, пут — Падиши! Син господара Црне Горе и Зете, па издајпик! Зар ?! . .. Још неколико јаросних ријечи гуше се у грлу Деановом, мачеви се заблистају и старе, јуначке груди племенитог кнеза пробада гвожђе сујетом занесеног издајника Станка. И јунак умире, али његова љубав према династији Црнојевића не гине; готов је да опрости убици своме, само ако да ријеч да не иде Турцима, те му с пошљедњим уздахом вели: 1сћ — 81егће — тоИв! Би? — зрпсћ! А Станко се трза, преза, одуговлачи, све док му онај зли, опаки дух кроз уста не продре: 2ит ЗиИап гогП Гсћ! Зачуђени, запрепашћени, скамењени стоје Црногорци. Перун прилијеже мртвоме Деану и склапа му очи: Ои еД1ег НеШ, 21ећ ћјп. Уот Аи^е го114 1т То(1 јћт е1пе Тћгаие, (Не ег №ет4, Савз ег, Ае88 Негг 80 1аи1ег \таг \у1е (ЗоМ, Т)1сћ Ргшг егћНск! а1в Уа4ег1ап<1ев Ее1пЗ! Ки884, Егеипс1е, а11е, 8ете ћ1и4'^е ЛУипЗе 1Јп(1 8сћ\убге4 Еасће Шт 1п егпб1ег 84ипс1е: АиГ Моп1;епе§то8 Гет(1е Е1исћ иш! То<1! Узалуд варница кајања у Станковим грудима, у којима букти пламен сујетне, сањалачке славе. Кривом, стрменом, опасном стазом рјешава се он да и даље иде. Призор, што за овим долази у Балканској Царици на српском језику, обрађен је тако, што најприје Марта, друга-

рица Даничина, говори неколико ријечи са Станком, грозећи га се као убице. Марта се уклања, бјежи испред очију издајникових, које Даница највећом радошћу поздравља. Ново виђење љубљених и заљубљених изнесено је ваљано, као и изношење неистинитог робовањаСтанкова. За овим се развија разговор, којим Станко наговара Даницу, да с њим бјежи Турцима. Она га с поносом одбија, јер она живи и мре за своју отаџбину. Он јој прича шта му Султан даје: Рег 8иНап 1ас11; Ап зетеп Тћгоп, Огг 1асћ1 с1ег ћосћз^е Сг1апт;, 2иг Кагзегт с1е8 ВаШап тасћ' 1сћ Б1сћ! Не мами мене дијадема. . . Вијенац од цв'јећа Радује ме само, и тиха срећа, одговара му она поносито и презриво. Он покушава све јаче да је наговори, али она у својој сталности остаје права црногорска стијена. Кад јој се досади његово наговарање с круном, она му довикује; 1 >е8сћ1п1рГ гпјсН п1сћ4! Т)епп 1гб1гег а1з пге Тћгопе 81еШ гетег 1ЛеЂе егогд ЈезГе Тгеие ХЈпЛ ћећгег а1з с1ег ВаТкап ипЛ вегп Вегсћ 1а1 ишге РгеИгеШ Бгит 1сћ П1ета18 \уе1сћ! „Је ли то Твоја пошљедња ријеч, и без кајања?" пита је Станко. „Махни, мили, бјежи од издаје!" одговара она. „Откуд код Тебе та ријеч?" јечи Станко. А она вели: 0 Бете Тћа4 N1111 већ' 1сћ'8 §таиепто11, сНе ВЈпДе запк Уот Аи^е тц 1)и ћ1а4 ет апЗгег \\*ог(!еп, 8еИ (1ете 8ее1е 181ат8 (М4е 4гапк, Тгаит4 81е топКатрГ,топ Га1зсћет61ап2; ип(1 Могбеп. Уегвисћ4 сНе 84шк1е, <31е ип8 је тегет4, Уегвисћ4 (1аа "№ог4, сНе Тгеи, (Не 1сћ сНг ^аћ, Ри ћ1в4 П1сћ4 \уег4, Лааа 1сћ ит ^1сћ ^етеет!, 1сћ за^' т!сћ 1оз уоп В1г, уоп 84ип<1е аћ. Станко је ужаснут. Јечи ужасом, и кида колир на својим грудима: Ево ово ношах као амајлију — види, Како га рука моја у прах раскида; Тако и тебе кидам од себе, из духа мога, Нека Те мрзим од сад до вјека. Али и она кида од себе све оне пољупце, које јој је он дао заклињући се у љубави својој, па јеца, јеца . .. јер Станко њезин, некада, издајник је постао.