Зора

Бр. 1П. и IV.

3 0 Р А

Стр. 139

У томе ето и слуге Угљеше. Јавља да се потјера Иван-бегова приближава. Тренуци постају за Станка све скупоцјенији. Даница се радује, јер освета иде. Оштре, опорне ријечи мијењају се између њих. И кад Станко види, да је Даница стална, довикује јој, да је он никад није љубио. Дакле, преварена Црногорка у љубави! Хитро и пламенито прискаче она Иву, слузи, који тек што дође, отима му мач и јуриша њиме на свога невјерника, на отаџбине издајника: 1ш Кашеп СгоШз, с!ег сНе \Уе11; ^е^еЉ*, Веуог 2ит Ее1пс1е, г1ећ гиг Ет^кеШ Станко се брани и избије јој мач из руке, а не обрани је. Он хита да бјежи с пошљедњим ријечима на уснама: Шсћ4 гаа1' 1сћ, Мз Шез Бап(1 Ш1Г КеНеп 4га§1. А1з 8к1ауш зоПв! Ди гшг <1еп Ргипк уегвизбеп. АиГ Ва1капз КаЈзегШгоп сИеа Негае 8сћ1а^4 Рег Еасће пиг, сИе 1ћг, 1ћг Га1асћеп Тћогеп, 1)ет Го11еп 81апко тсШ итзопзГ ^еасћлтогеп! Даница у сузама пада на земљу. Перун долази с војницима и запрепасти се кад види њу. „Откуд ти, Данице, овдје на издајниковом мјесту?" пита је отац. Она му исприча кратким ријечима своју дојакошњу љубав према Станку, па притискујући своје љубављу рањене груди, вели: Смрт злочинцу, што земљу издаје! Трећи чпн. Препјевач, Госп. Марк, трећи чин је сасвим преобрадио. С пуно вјештине и умјешности он га је тако дотјерао за позорницу, да изазива не мањи ефекат од другог чина. Код Кнеза-пјесника трећи чин није за позорницу ни најмање вриједан, и ако је тако лијепо испјеван. Утисак, који први и други чин на гледаоце остављају, да не кажем да би се сасвим изгубио код оваквог свршетка, али тек веома много био би ослабљен. Препјевач је то прозро и измијенио га је: Станко убија Даницу, али и сам пада од црно-

горског мача. Оваквим крајем историја је сузбијена, али је драма постала узвишена, величанствена, црногорска, — српска! Представља се поље, ратни табор, на подножју једне шуме. Страже на све стране. Иван-бег, Перун и кћи му Даница говоре у разговору о јунаштву, вјерности и преданости црногорског племена, па прелазе на ратне догађаје пошљедњих дана. Иванбег јада, да му је син постао издајник отаџбине, народа и вјере; па док Перун одлази да скупи војводе на договор, бори се он: ЛУећ' 1)1г, теш 8оћп, кит ХЈп^Шск тпг ^ећогеп! \\'ак 1сћ, Оо11", с1аз 8о1сћез јсћ уег(Пеп1: ? \\ г агит теап! ^егаде 1сћ, асћ, аиаегкогеп, Бег аПгеИ 4геи (1еш ^апс!, с1ет и1аићеп с!јенТ V Мет Оо11, 1сћ ћас!ге п1сћ4; пасћ Бетет Л\ г Шеп Ма^ (1а8 УегЉгћеп бетеп 1*аиГ ћеепс1еп, ХЈпс1 тасћ! ппсћ Уа4егНеће \уејсћ 1т 8И11еп, Ег ћа1 '8 (Јеи -иуГ, 1сћ капп вет Боов п1сћ(; и _ еп<1еп! \\ Т аз Јтотт1;'8, Лег Нааге 8Нћег§4ап2 ег1ећеп? Бег Тос1 а11ет капп (казујући на срце) тјг [Еиће ј^ећеп У том ето нашљедника Ђорђа и многих војвода. „Оче", вели он, „твоја заповијест сазва нас амо". Иван-бег устаје, његово очинско срце под старост је сломљено, те тешко износи сакупљенима своју горку судбину, која га је постигла. Правичност његова не зна за очинску љубав, кад се тиче отаџбине, вјере и имена, те узвишеним гласом грми сину—издајици: „Освета!" И „освета!" одјекује с уста свих војвода. Него, да отац не би дизао руке на свога сина, Иван-бег изјављује, да иде дома, и да мјесто себе поставља војсци за заповједника сина Ђорђа. Предајући Ђорђу свој мач, вели му: В1ез бсћ-даег!, с1аз ешв1 Лег Не1с1 Ваозсћа 1гп^, М11 с1ет те1п \'а1с:г тапсћеп Гетб. егвсМи^, бсћсут^ Ви ез 1геи ипс! \уегс!е п!ттег таМ, С1е 8сћтасћ ги гасћеп, сНе ипб 81апко зсћи^, ХЈпс! „Васће! Еасће!" зеј Сет етг'^ег ЕиЛ Ђорђе се захваљује оцу, а кнез Перун моли старог господара, да благослови њихове мачеве. Прихватајући врхове укрштених мачева, Иван благосиља: