Зора

Стр. 142

3 О Р А

Бр. III. и IV.

бјеху заузели готово цио свијет. Ријетко је које позорнице која није представљала какво дјело њихово. „Необјашњивоме чару сјеверних генија", нису, најзад, могли одољети ни сами Французи. Када су се мало повратили од првога строгога, можда и инстинктивнога, непријатељскога држања према њима, Французи им се почеше приближавати, окретати их и обртати их са свих страна, тражити да разуму и виде шта је у ствари са тим дјелима. Неколика париска позоришта приредмше представе нарочито Ибсенових и Вагнерових пијеса и то са неједнаким успјехом. Мишљења су свакога пута била подијељена, па тако је остало и до данас. Пошљедње представљање Бјернстјерна Бјернсонове драме: Изнад чопјвчије снаге доказ је томе. Бјернстјерне Бјернсон је син једнога норвешкога протестанскога свештеника, који је сину оставио у нашљеђе јаку тјелесну конституцију, Бјернсону је сада седамдесет година. Дјетињство своје провео је посматрајући оне грубе и сурове љепоте скандинавских Алпа. Науке је свршио у Кристијанији на универзитету. У двадесетим годинама ступио је у борбу литературну. Разни књижевни листови тога времена били су преплављени његовим чланцина. Као ђак универзитета написао је историску драму Валборг, која није имала никаква успјеха на кристијанијској позорници. С пером у руци Бјернстјерне Бјернсон се борио читавих педесет година и, како изгледа, није још малаксао. Добре приповијетке и новеле, лијепи стихови, занимљиви романи, симболистичке драме, нису сметале његову послу новинара, философа, политичара, моралисте... Он је од свакога отрова по мало сркнуо. Име његово прочуло се брже него Ибсеново. Лијепе слике и идиле из сељачкога живота одмах су се допале, а његова драмска дјела, представљана на свима сјеверним позорницама, стекоше му брзо лијеп глас на свима странама. Његове пјесме, лирске и епске, створиле су од њега „норвешкога

Виктора Ига", као и прво мјесто међу пјесницима са сјевера. Послије краткога управљања бергенским позориштем, Бјернсон пође по свијету, пропутова прво Италију, Шемачку и Француску, па онда Шведску, Норвешку, Данску и Финску. Немирни политичар и вулгаризатор републиканских идеја, неће, по свој прилици остати на овоме. Још је пута по свијету за његове крјепке ноге. Тридесет је година како он води политичку борбу и прву ријеч у литератури своје отаџбине. У политици непомирљиви републиканац више пута је скретао са правога пута, заборављајући врлине републиканске, отприлике онако исто као и Мирабо. Са краљем шведским имао је, у два маха, ријечи. Једном за то што је, сазнавши за рђав суд краљев о једноме његовоме позоришноме комаду, послао Оскару II. отворену карту поштанску, гдје краљев укус и памет нису најбоље прошли. Други пут због једнога предавања управљенога противу свога владаоца. Овога пута морао је без воље видјети Нови Свијет. У литератури је исто тако непомирљив и искључив, врло осјетљив нарочито на неповољну оцјену својих дјела. Писацновела: Синеиа Солбакен, Арне, Весели друг, Капетан Мансана; писац романа: Град и прггстаниште окикени су заста-вама; творац епске пјесме Арилјот Гелин (једна од пјесама из овога епа данас је народна химна норвешка); писац драма: Хролаа Хулда, Смгурд Слелгбе (трилогија), Младенци, Банкротсттзо, Краљ, Леонарда, Нона илада, Рукатзице, Куле у паздуху и других позоришних дјела. Затим, писац публицистичких ствари као што су: Устанна борба у Нортзешкој, Страх тзекине, Народни суверенитет 1 . Писац многобројних политичких чланака, махом тенденциозних. Непококолебљив поборник савеза са Шемачком, 1 Ксуие Лез Ђеих МоиЛез 15. марта 1870 године. — Неке приповијетке његове превођене су по разним политичким књижевним листовима и часописима и на српски језик.