Зора

Стр. 90

3 0 Р А

Бр. III. и IV.

И гробови прадедова И јуначке свете мошти Силно ли ти дају права !... Земљо слатка, ево сунца, Поздравља те са висова И к'о сјајем да ти вели: „0 радуј се, о весели, Биоград.

Ето свиће ера нова, Да са јадних твојих груди И са душа синова ти Свргне терет неправедни!..." Нова ера мелем биће: Свиће, свиће... дивно свиће!... Тјожа С. Ј{иколајг&иЋ

Берешева Марашка — 5ранковинскк ереш, или како наши кажу: бирош је у Угарској спахиски слуга за тежачке послове. Од сванућа до у ноћ он је у послу, лети и зими; па тек кад је средио и посао у штали и наместио коњима и воловима постељу од сламе, мекшу него што је он има, береш се прихвати пасуља или кромпира, а најчешће „куље" од кукурузног брашна, те легне и мртвим сном проспава време до првих петлова. У свануће опет му је први посао у штали, онда одмах у поље, па кад је одрадио добро парче дана, приседне мало на одмор и доручкује кајиш сланине са великим осечком хлеба, који се један пут или највише два пута у недељи меси и пече и изгледа као трбушаст брег с водоточинама. Береш се ни за шта друго не брине, него како ће што лакше по себе свршити посао спахији, а жена његова брине се за јело и одело. Депа њихова, која обично у већем броју голишава јуре по берешком дворишту, остављена су сама себи. И она ће бити береши или берешице, а за ту „струку" није потребно никакво нарочито васпитање. Ако онако гола и боса у раном детињству преживе неколико јаких зима и других непогода, очеличиће и биће здрава све док не доживе време кад ће ићи у

службу од спахилука до спахилука, а онда шта им Бог да! — Колико пута сам их гледао како се зачикују с прасцима по брлогу; и кад се играју запреге, онај што је береш најнемилосрдније ошине бичем онога што је коњ „Вилмош", баш као што и његов отац то чини! Вилмош се само савије, али не јаукне. Чује ли се да у селу, село је влашко, виче јеврејски агент: „Јо плаћеск о'либра пентру шаса оа, ловац бањи — плаћам либру, десет крајцара, за шест јаја, узмите новац!" сва се гомила берешке деце растури по марвеном ђубришту, одакле ваде раније украдена и сакривена јаја, да их ортачки продаду јеврејину буд' зашто, па да код другог јеврејина купе земичке и између себе поделе, при чему се увек потуку. Береш има толику награду у новцу и храни, да је сваком спахији могуће уредно му је давати; а спахија плаћа за њега и порез, не одбијајући му га од зараде, те се сва берешева обавеза према држави састаји у служењу у војсци — ако га где ухвате, јер он често мења господаре, и ако га нађу у протоколу рођених, јер пре „мотрикуле" ако није било у спахиском месту свештеника његове вере, береш је пријавио рођење детета и носио га на крштење кад му се за то дала прилика. Дете међу тим добије какво „привремено" име, које често пута задржи до страшног суда. А ко ће врага ухватити рачуна берешкој деци, кад береши махом не-