Зора

Стр. 276

3 0 Р А

Бр. УП.

Слобенска * П. П. Гњедић издао је прву СЂеску сђојнх комедија. Он је у Руса данас један од најомиљенијих комедиографа. * Гроф Лав Толстој пише нов роман који се бави догађајима из черкеског устанка на Кавказу. * Хенрик Сјенкијевнћ ради на свом љетњиковцу у Карпатима исторпјску новелу, чији је јунак Јан Собијески. Затим је намјеран да отпочне серију романа из Наполеонова живота, за који он већ од више година купи материјал. * Одбор за подизање споменика Николају Васиљевићу Гогољу издао је Конкурс на састављање пројекта. У Конкурсу се вели, да ће се споменик подигнути у Москви и запануће 90.000 рубаља. Сшраха * Католички калуђер С. Топ&пп Де Сјиагеп^М превео је на талијански Његошеву оду Црногорац спемогућем Богу, а 21 јуна држао је у Париској Академији Лијепих Вјештина своју расправу 1^а 8егМе е4 1а 1т 4'ипе соп ^езЈаИоп рабса1е <1е 4го Г 8 В1ес1е8. Расправа је обратила на се велику пажњу и штампана је у аналима исте Академије. * 261уот е$ Уг/Леке доноси у свом подлистку на мађарском језику пријевод хумореске Јована Протића: Само један дан. Превео је Драгомир Костић-Букуров. * Академија у Штокхолму додијелилаје познату Нобелову награду од 50.000 круна славном пољском романсијеру Шенкијевићу за његов роман С)ио УасИз, као најбоље дјело идеалистичнога смјера. ЧиТпуља И раствори се нови један гроб и спустише му у загрљај хладни опет једнога великога Србина, патриоту, државника, поштењака и незаборавног нам пријатеља Аћима Чуиића. „У политичкој историји Србије за пошљедњих тридесет година, тако пуној разноврсности и шаре-

нила, тешко да ће се наћи још које 'друге, толико снажне и импозантне, а у исто вријеме и толико интересантне и симпатичне појаве, као.што је Аћим Чумић. Природа га је обдарила била обилном руком свим оним даровима, којн објашњавају велике предводнике маса народних на судбоносним прекретима њиховог историјског развоја. Таленат који гранпчи са генијалношћу; карактер, који би вазда и свугдје, својом чврстином и својом несебичношћу, могао послужити као узор; дубок и сигуран поглед на људе и прилике својега времена и своје средине; ријеч, која заноси својом топлином и осваја својом неодољивом логиком и разложношћу; а уз то све још и пространо правничко и политичко образовање и неуморна активност, и најсимпатичнија предусретљивост у опхођењу друштвеном, и готовост да сваком пријатељу, познанику, Србину, човјеку у опште, помогне у невољи свим својим силама — такав је то огроман политички капитал, који је Чумић донио собом, када је, прије тридесет и неколико година, ступио на јавну позорницу наше отаџбине". Овако, над отвореним му гробом, при пошљедњем опроштају с њиме, говори министар народне привреде госп. Др. М. Ђ. Миловановић и из његових ријечи најбоље и најасније се види, кога смо имали, а кога губимо у. покојноме Аћиму Чумићу. Десетине година пролијећу, а оваки се људи не рађају! Јер велики покојник не само што је радио и душом и тијелом за Српство, не само што је готов био све своје па и живот сам жртвовати за њега, него је био и несебичан и скроман, не тражећи ни од кога да га диже, слави и велича због његових дјела, а таки су људи најређи. Г. Миловановић и ово вели: „Аћим Чумић је био од оних, који кроз читав живот свој сију, да би други, млађега кољена, који за њим дођу, нашли богате и обил.че жетве. Својим народним идеалима он је предано служио и у срећним и у несрећним данима, без одмора и починка, не очекујући никакве награде, не надајући се чак ни да ће доживити дан њихових остварења". Слава му!

САДРЖАЈ: Приповијетке: Стеван Сремац: Чича Јордан (свршетак). — МаШЛе 8егао: Мртви Христос, превео Љуб. Нер. Влачић. — Пјесништво: Осман А. Ђикић: У домопини. — Лазар Димитријевић: Ферида. — Чланци: Павле Поповић: О Горском Бијенцу (наставак). — Оцјене и прикази: Рјечник хрватскога језика н два писма Ђура Даничића. — Џепни француско-српски речник, саставио Ј. Н. Стевовић, приказује Михајло Ј. Ђорђевић. — Позориште. — Хронина; Српска. Словенска. Страна. Читуља. Нретилату Зоре прима њена Администрација, затим Издавачка Књижарница Пахера и Киенћа у Мостару, и сви њени повјереници. Рукопцси шаљу се Уредништву. — Поједцна свеска стаје 80 хелера. — Прнма трговачке и друге огласе, рачунајући од петит-редка у једном стуццу ц то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавања по 8 хелера, а за више од три пута, као и за огласе на чнтавој странп, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера бил.еговине.

ШТАМПД СЕ У ШТДаШАРСКО-УМЈВТНПЧКОМ ЗАВОДГ ИЗДАВАЧКВ КЊНЖАРДИЦВ ПДХВГА Н КИСНЋА У МОСТАГУ. 1901.