Зора

31

0

Чача-Јордан Једна слика — Стеван Сремац СВРШЕТАК Па то је, ето, чича-Јордан постио и тражио и од других да посте, бар, кад већ не ће ићи на хаџилук, и љут био, кад би се тако ко пред њим продуцирао и називао и сматрао предрасудама све то што је чича-Јордану и старим нашим светиња била . .. Али за то му јесте Средом и Петком обично много мање гостију било; јер, прво, не би гост нашао што тражи, а, друго, извукао би жестоку лекцију и предику од чича-Јордана. -—• Има ли, чича-Јордане, бурека? бива да га запита какав ђак, који је бар за два столећа измакао напред испред својих сувременика. — Имат, имат бурек! одговорио би му чича-Јордан. — Деде одсеци, вели ђак, за један грош! — Да сечем, вели овај и узима

бичкију, којом се сече бурек, и почиње да сече. — Е, е, стој, стој! задржава га ђак. А какав ти је то бурек? Шта! Са спанаћем ! ? Посан!! А зар немаш с месом бурека ? — Немат с месо! одговара хладно чича-Јордан. — А што да нема? пита га ђак. Зар је то бурек! ? Немаш други ?... мрсан!. .. — Немат! Немат други!... вели му љутито чича-Јордан. Ово си је правословенски бурек... кристијански бурек... ако смо, демек, јоште кристијани... и ако је денеска ваздандан Петак... — Та шта ме се тиче! — Па ће да те се тиче! — Ама, то је тероризам! — Е, тој ти је! — Ааа... имаш ли ти што друго ?