Зора

Стр. 330

3 О Р А

Бр. VIII. и IX.

употријебљено, осуђује без разлике. Тиме само стјече повјерење читаоца који му радо пгљедује у просуђивању прилика. У Додатку, гдје говори о економским приликама свога народа. уродила је ова туга патријотском бољу. С тога мора ружна слика економских прилика још више потрести душу читаочеву, кад види да и онај, који ту слику пружа, жали што је мора такву пружити. Вриједност ове књиге лежи и у томе, што се вазда истиче зла страна којег покрета или које појаве а у исто доба указује на начин како је требало радити. Тиме се и читалац упушта у критику догађаја, а то и јест главно што од историских наука очекујемо, на име једну појаву правилно оцијенити. — Књига је осим тога пуна корисних биљежакаиспод текста. Особито су за похвалу статистички наводи, који би се иначе морали тражити на више страна и до којих није вазда лако доћи. У стварном погледу немам ово.ј књизи шта приговорити осим ове двије ситнице. По ономе, што је споменуто на стр. 48. и 49., изгледа, да писац не сумња у битност оних приједлога Лицинијевих и Секстијевих о отплаћивању дугова и диоби државних земаља. Први је сумњив, јер је сам по себи нејасан, а други с тога, јер претпоставља велик број посједа који су имали више од 500 и 1000 јутара — а то у оно доба (367. пр. Хр.) није вјероватно. Признајем да књизи не наноси никакве штете ни вјеровање у битност тих двају приједлога. Крупнија је ситница на стр. 147., гдје се између осталих разлога опадању бро.ја робова у римској држави спомиње и то што није робовима било слободно ступати у брак. То не стоји. Баш напротив: господарима је било у интересу да се ГатШа множи на јефтин начин. Дакако да тај брак није имао правне вриједности. Дјеца нијесу припадала родитељима него господару. У формалном погледу приговорио бих писцу понајприје, да је био преопширан, да је ствар одвише развукао. Ја мислим, да се дало много краће извести без штете за јасноћу: Вјерујем да је забавно све што у књизи пише, али све не стоји у вези с основом ове књиге, а осим тога се многе ствари често понављају. Тако у II. одсјеку (Пољопривредно стање у Риму

до аграрних покрета) прелази писац често преко наслова овог одсјека; спомиње што се могло згодније рећи касније у другом ком одсјеку, а често и рекло. Често понавља псте мисли, ма да не видим разлога. Тако се о покретима против лихварства у II. вијеку пр. Хр. (стр. 22 и 23) дало згодније говорити у III. одсјеку. Понављање сам опазио на овим мјестима: стр. 3 и 20 (о узроцима пропасти римског сељака и малог посједника); стр. 11 и 70 (Римљани противници заната и трговине); стр. 21 о рђавој економској политици римског сената, док се о истој ствари говори у Уводу стр. 3 и сасвим опширно на стр. 64; стр. 25 и 38 (о државном имању — а^ег риоИсиз); стр. 26 сл. и 33 сл. (о стању сељачког сталежа за краљевства и републике); стр. 27 сл. и 60 с биљ. и 104 (зле пошљедице разлике у имању); стр. 28 и 53 (о сеоби сиромашног сељачког свијета у колоније); стр. 29 сл. и 63 и 113 и 141 (о рђавим пошљедицама установе ропства); стр. 41 и 47 (како су плебејце у политичким акцијама потпомагали богати им суплеменици); стр. 57 сл. и 63 (зле пошљедице дотицаја с Грчком и Азијом); стр 142 и 145 (опадање становништва — безбрачност); стр. 144 и 149 (похвала Германа). — Сасвим је сувишна она дигресија о вину на стр. 69; исто тако о робовима римским на стр. 29—32, нарочито на стр. 314 Овдје је писац био преопширан, док је говорећи о равноправности трибутских и центуријатских скупштина на стр. 35 сл. и 52 био врло кратак, тако да ће лајику та мјеста остати сасвим нејасна. — Ако још исправим, да цитат на стр. 27 биљ. 2: Аип засга &тез није из Хорација него из Вергилијеве Енејиде III. 57 и споменем да се каткад у језику осјећа неки страни дух и налази по која језична грјешка, 2 било би све што имам овој књизи приговорити. Ипак сви ти приговори не умањују вриједности ове књиге. И ми треба да смо захвални и писцу што се латио овог по-

1 Кад бисмо у II. одсјеку одузели оно што се касније понавља и што је сувишно, био би тај одсјек врло мален- И заиста је цио овај одсјек сувишан, јер се сав могао подијелити међу остале. 2 н пр. долњи (стр. 17), дољни (стр. 58), раскошом (стр. 22, 64, 192), петролејом (стр. 160), безпримеран (стр. 56), проузроковаше-и^шерфекат (стр. 57); вухерај (159, 163), вухеровање (162); ред рпјечи на крају стр. 18 (Старе републиканске врлине .... насупрот стати); исто тако на крају стр. 66 (Код сваког купа .... сасвим искључепа).