Зора

Бр. XI. и XII.

3 0 Р А

Стр. 401

Сент-Омера, заклети вјештак код суда", — „синтеза за буржоаске глупости" како је говорио ТеоФил Готие, — датира из тога времена. И Бодлер врло добро показује „ту аристократску мржњу без граница, без ограничења, без милосрђа на краљеве и на буржоазију". 1 Због тога орлеанска династија и побједничка буржоазија немадоше својих пјевача. Нова династија представљала је интересе и идеје буржоазије, није волила помпу и сјај Бурбона, и АлФред де Вињи, у своме дневнику хладно говори о „протестантском крунисању" Луја Филипа. Скиптар Бурбона, и сиви реденгот Наполеонов бјеху замијењени кишобраном краља-грађанина, што је било мало у стању да избије поетске изворе из тих препуних душа. На тај начин, поезија с једне стране, орлеанистичка династија и буржоазија с друге, за навијек се раздвојише. Млада демократија привлачила је пјеснике, она им је говорила: Мислимо мање на пастире и мислимо више на људе. Има других предмета у свијету у коме смо, Има муклих борба и страховигих зала. 2 И они одговорише на тај позив. У судбини поезијв, Ламартин дефинише ту умјетност на овај начин. „То је сам човјек, то је нагон свију епоха, то је унутрашњи одјек свију људских утисака, то је глас човјечанства које мисли и осјећа, сведен и изведен извјесним људима који су више луди но остали, тепз ЛтГтог, и који лебди над том хучном и збуњеном вревом покољења и траје послије њих, и који свједочи потомству о њиховим јецањима или њиховим радостима, о њиховим дјелима или њиховим идејама". Он је ишао тијем путем, и нико боље од њега није пјевао велике хуманитарне идеје. Виктор Иго, остајући у интелектуалној неизвјесности, не разликујући ништа јасно, очекујући свјетлост Јунских дана 1848, ипак

1 Сћаг1ев ВашЗеШге: И,'аг1 готапНдие, р. 353.-354.

2 Мтапасћ Ле 1а Ргапсе ЛетосгаНџие, рочг 1846. А1рћопве Еецшгоз: „Аих роЛез".

је чинио свој посао буктиње, и имао акценте који су јављали будућега пјесника Казна и Легенде тјеко^а. Беранже не издаде народну ствар, и вријеме не остари срце старога пјесника. Алфред де Вињи извоље који пут сићи са своје куле од слонове кости , и показа душу отворену идејама времена. АлФред де Мисе, са својим аристократским презирањем гомиле, њених потреба и болова, имао је тренутке када му је дух био широк и када је осјетио људско милосрђе. Исто тако, Теофил Готие, који, скицирајући нову пластичну и неузбудљиву поезију, јављао је долазак пјесника заљубљених у боје, вајаре строфа и резаче сликова. 1 Огист Барбие, са мушким и снажним талентом, запостављеним у наше доба, поста осветник јавне савјести и храбар заточник Идеје. Кондотиер пера, Бартелеми, у језику сировом и живописном, подиже за једно вријеме борбену поезију до њена врхунца. Ежезип Моро и Пјер Дипон, људи из народа, бише најовлашћенији и најслађи пјесници нових идеја. Иза њих је ишла једна мрачна гомила, каткада пјесника, али готово увијек стихотвораца, који су остављали пушку и узимали перо да испуне своју грађанску дужност и послуже ствари која им је била драга. Поезија је за њих била неки виши позив, и они су у њу стављали сву своју вјерујућу и топлу душу. Праве, високе поезије готово никада нема у њиховим дјелима, тон је емФатичан, декламаторски, усиљен, израз је нетачан, стихови су често осакаћени, идеја није свагда јасна и схватљива, али из тих пожутјелих и прашином покривених књижица диже се мирис искрености, емоције, који изазива сву ту бујну и немирну епоху. Данас, ми још не можемо да оцијенимо идеје, наде, мржње те епохе. Ми још дишемо готово исту атмосФеру, и мучни проблеми које су ти људи обиљежили, остају нам да их ријешимо. Вријеме, вр1 Кариатиде Банвиљеве датирају из 1841, а Сталактити из 1843.