Извештаји акционарима Акционарског угљеног рудника "Ракова Бара" у Београду

П они по могућству заузму што нижи положај угљеног корита. Они ће се малом дужином имати да крећу кроз јалови материјал, те према томе растворни припремни радови рудника неће захтевати велике инвестиционе трошкове. Другојачије стоји ствар са осталим иввестицијама. Поред набавке целокупног алата, прибора и материјала, потребно је подићи и прометне зграде као и зграде за становање особља и радника, јер свега тога нема. Али ће бити најважније питање и захтеваће највећи инвестициони трошак стварање транспортног средства за угаљ од рудника до Дунава: На транспорт угља аутомобилима, као што је то замишљао садањи обделаоц овог рудишта, ради чега је уложио по свој прилици велику суму новаца, не треба ни мислити. Остају дакле два стара опробана средства: обична (адхезиона) железница и ваздушна (жична) железница. Прва. има да савлада, почев од рудника, | велики успон док не доспе на гребени Тилве а затим јак пад док се не спустиу Туманску реку. Услед тога траса ове пруге мора јако да се развија на падинама ТТилве и због тога ће њена дужина до Дунава изнети можда 20 км. Од прилике на '/, те дужине израда пруге вршиће се на каменитом терену. Према томе инвестициони трошак за ову пругу биће врло велики. Повољније решење овог питања дала би жична ·-железница, чија би дужина изнела око 11 км., којој ви-. синске препреке не праве сметње и које се праве баш на таквим теренима где је тешко или скупо извођење " обичне железнице.

30. јуна 1921. год. Београд. Др. Дим. Антула.

Ивж. В. И. Мишковић. Инж. Д. Симоновић.