Извештаји Кола српских сестара : за 1927 годину

ПА

дана свога постанка греди. И данас храбри где се малаксава, подиже "онде где се пада, помаже тамо где се посрће и крепи где снага и моћи прете да издају. „Старало је се о ратној сирочади, о самохраним мајкама, о ратним инвалидима и блажило социјалну беду и невољу, без обзира на веру и племе,

И данас, враћајући се у прошлост, својих прохујалих двадесет пет година, на које већ почиње лагано да пада сенка заборава, Коло Српских Сестара не може бити незадовољно својим радом. Делало је увек из најплеменитијих побуда и најчистијих патриотских осећаја. само за спас, славу, добро и јединство своје браће и сестара и про= стране уједињене Домовине.

На данашњи свечани дан Коло Српских Сестара не заборавља да испуни још једну своју дужност. У овом тренутку оно у мислима пали воштанице на хумке свих знаних и незнаних, малих и заборављених јунака и мученика од Косова до данас, који су давали своје животе и оставили своје кости по гудурама маћедонским, по равницама Добруџе, у хладним таласима многих мора и заробљеничким лагерима наших непријатеља. Они су морали да умру да би Отаџбина живела. Успомена на њих не треба никада да ишчезне из срдаца нашег васцелог, троименог народа. Са дубоким пијететом Коло прилази ово успомени и клања се бесмртним душама палих витезова, "који су мачем и пером у руци доказали како се свој род љуби и за њега гине и умире. Вечан им помен, слава им и хвала!

Главни Одбор Кола Српских Сестара одржао је у току 1927. и до маја 1928. год. 40 својих редовних седница. С обзиром на обилат и разноврстан програм који Коло изводи, Главни Одбор осетио је потребу да изврши поделу рада на секције, које имају посебан делокруг рада, и подносе великим редовним седницама своје готове одлуке на увиђај и дефинитивно решавање. Према томе постоје: домска секција, која се брине о унутрашњем уређењу и снабдевању целог дома и о дежурању управних чланица. календарска секција која прибира материјал, уређује, штампа, растура и продаје календар »Вардар«, постоје још просветно национална секција, приређивачка секција, секција за везове и секција за поделу помоћи.

Увек надахнуто љубављу за добро своје Отаџбине и остварење свих народних идеала, Коло је по ослобођењу, схватајући своју дуж= ност прегло свим силама и створило Дом за ратничку сирочад и децу националних бораца не заборављајући децу из неослобођених крајева која су остала без родитеља и њихове неге и љубави. Одржавање тог дома и издржавање питомица је једна од највећих брига и послова, које Коло Сестара у свом програму изводи. У школској 1926-27. години, Коло Српских Сестара имало је у свом' дому шесет и једну ученицу и то: 32 питомице, и о којима је Комо водило потпуну бригу У погледу хране, одела, школовања и лечења и 29 плаћајућих ученица Међу плаћајућима налази се једна девојчица, која је питомица Њ. В. Краља и једну о свом трошку школује и води целу бригу Г. др. Мом– чило Нинчић, министар. Питомице су родом: из Јужне Србије 11; Далмације 5; из окупираних крајева 3; Босне 2; Црне Горе 2; Албаније 1; Херцеговине 3 и из старих граница предратне Србије 5. По