Извештај Истражног одбора Народној скупштини поводом извршног извиђаја по делу оптужбе кабинета Јована Авакумовића
21 Најпосле, из изборних акта, види се, да су у небројено општина, полицијеки чиновници оружаном силом одјурили- председнике бирач. одбора, поставили регенте, који су извршили изборе, депали записнике бирачке и друге састављали и на њима писмене људе потписивали. Ово све може се само тако иследити, ако се пошље надлежним властима ло појединим окрузима да одмах предузму кривичну истрагу. Фалзификовани су бирачки записници нарочито у окрузима : црноречком, топличком, пожаревачком, подринском и подунавском, и на. тај начин, вештачким путем, мислило се доћи до већине скупштинске, наклоњене оптуженој влади. На завршетку овога извештаја одбору је част изнети Народној Скупштини извесна акта, која је прибавио, ислеђујући кривице, оптужених министара. Кад се кривице оптужених проуче хронолошким редом, онако, како су "по времену падале једна за другом, у вези са приликама, које су их пратиле, у вези са одбранама оптужених и у вези са ислеђеним чињеницама, онда се долази до једне истине, која је врло важна за решење питања о оптужби. Та је истина, да је оптужена влада са прорачуњеним планом са откривеном и јасном намером погазила Устав и законе у једној јединој цељи, да би недозвољеним и Уставом забрањеним притиском на изборима, добила за се скупштинску већину. Као год што нико не може веровати у њезину одбрану, да јој је време од 9. Августа пр. године до 25. Марта тек. године, било потребно за проучавање потреба земље, да би могла извршити свој политички програм, те да је за то сазивала, одлагала и распустила Скупштину, из које она није ни поникла, тако исто сва-
коме је очевидна ствар, да је она то време употребила на противуставна и неза-
кона припремања да отме изборе. Кад би била истинита њена. одбрана, Србија, би то време провела у мирном проучавању владиних тежња и њезиних будућих рефорама, док на против, баш је то време испуњено низом њених неуставних и незаконих дела: отимањем општина по целој земљи, општим гоњењем, хашнењем и кажњавањем, тајним незаконим наредбама, и осталим повредама политичких права грађана.
Политички програм, који је оптужена влада изнела, још кад је примила управу земље, такође пориче њезину одбрану, јер је тиме показала, да је начисто с питањем какве су потребе земље према. њезином разумевању. Па и тај програм влада је употребила само као средство да, прикрије своје праве тежње. У место да се преда изради пројеката и будућих рефорама по томе програму, у место да тај програм преда својој странци, она га је предала полицијским властима, не као политички програм једне уставне владе, већ као једну врсту наредбе, коју су срески начелници на јавним зборовима објављивали, објашњавали, па, нагонили и општинске судове, да је преко збора народу тако исто саопштавају п објашњавају, а који то нису хтели учинити принуђавани су казнама по кривичном закону за неизвршење наредаба. Тако исто осуђивани су и они грађани, који нису дошли на збор да им се саопшти владин програм. То тврди извештај начелника окр. рудничког у прилогу, од 2! Марта. 1893 год. Љ 199. упућен минисотру унутрашњих дела, по којом је кажњено за цепање владиног програма 9 лица, за недолазак на збор ради обнародовања владиног програма 93 лица, то исто потврђује и извешће начелника округа Пожаревачког од истота дана и месеца ЈЕ 170. Подноси се овде и извештај начелника, округа Моравског о овим казнама. Из ова. три извештаја, када се упореде, види се у исти мах, да су одГовори на питање министра унутрашњих дела, која су упућена свима окружним начелствима. Ови извештаји, поред осталога, најбоље карактеришу ону систему владавине, која је била у томе времену. Тако нпр. само у та три округа било је кажњено за непуних 7 месеца: за противстајање власти 297. лица, за опорочавање власти 172 лица, за неупис млађих 186 лица, за небрежљиво купљење пореза, за издавање лажних исправа и за противзаконо лишење слободе 495 лица, а ово су кривице само председника отштипа: за увреду намесништва и владе 25 лпца узето на одговор, за велеиздају 85 лица, и смењених општинских часника у 215 општина.