Извештај Истражног одбора Народној скупштини поводом извршног извиђаја по делу оптужбе кабинета Јована Авакумовића

Јо

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА ПБр. 19.594. 7. Децембра 1892. год. Београд.

Државном Савету.

Управа вароши Београда, актом својим од 2. тек. м. Бр. 91.617 саопштила ми је одлуку Државног Савета од 90 пр. м. Бр. 8.918, којом је поништена радња збора ошштине београдске од 21 пр. м. на коме је изјављено неповерење доондашњој управи ове општине.

Та одлука Државног Савета, по саопштењу управином, гласи овако:

1., Што од дана објаве, 13. Новембра тек. год. којом се збор сазива, па до дана, кад је збор сазват, 21. Новембра, није протекло најмање десет дана, као што прописује члан 18. закона о општинама, што важи и за зборове, који се савивају по последњем одељку чл. 13 закона о општинама:

9. Што, према члану 34. тач. 1. закона о општинама, полицијска власт није могла доћи на збор бев позива бирачког одбора, а још мање је могла да растерује опрачки одбор; и

8. Шпо даље гласање није могло ни бити, пошто су растурени бирачки одбори, ! што је свака даља зборска радња руковођена каквим другим бирачким одборима, састављена противно чл. 19. закона о општинама, по коме се чланови за бирачки одбор бирају у почетку године, незаконита и без вредности, као што не вреди и свако тлаг сање по списковима, које није саставио општински суд према чл. |D. закона о општинама, и на које гласачи нису могли чинити примедбе, на које имају право по 1. одељку чл. 15. закона о општинама.

Да би Државном Савету били јасни узроци и разлози, који су ми диктовали, да управи, на њену молбу по овој одлуци саветској, дадем онако упутство, како сам јој издао, ја мислим да је потребно да се ти разлози чују и у Државном Савету.

Објашњење није никад сувишно, нарочито у питањима, која се, крај све своје јасности и очигледности, намерно компликују, а тендециозном расправом својом, која, не потиче с моје стране, уносе усколебаност и забуну у јавно мњење, које је годинама, потресано у његовим осећањима законитости и реда.

Ја признајем добру вољу Државног Савета, да све послове, који улазе у сферу његове надлежности расправља са оном озбиљношћу и неумитношћу, која треба да је у природи једне тако висока значаја државне установе.

Но или за то, што Државни Савет није уочио разлику између оне основе, на, којој је стајало биће саветско пре неколико десетина година и ових, на којима се држи садашња установа Државног Савета, пили с тога што су таласи партиске борбе запљуснули и у дом саветски, који треба да својим гласом и решењима стишава и мири, и да својим одлукама свагда погоди прави пуг, како би други по том путу могли ићи __ зар са свега тога изгледа, да је Државни Савет и ову одлуку донео под утисцима рђава расположења п са предрасудама, које су донеле представку му од 20. пр. мес. Бр. 3807. Е

(јамо тако може се објаснити она очевидна противузаконитост, која је тако јасно истакнута у одлуци саопштеној управи вароши Београда.

Да би та против законитост била јаснија Државном Савету, — ако и у том кругу на срећу правилних појмова о законитости има мишљења, која су противна, овој одлуци, — ја ћу бити слободан да пружим Државном Савету следеће податке

ради објашњења:

1. Државни Савет пориче закониту важност одлуци збора грађана београдских од 21. пр. м. прво по разлогу: „што од дана вбјаве, 13. Новнмбра тек. године, којом бе збор савива, па до дана, кад је збор сазват, 21. Новембра, није протекло најмање десет дана.“