Извештај Истражног одбора Народној скупштини поводом извршног извиђаја по делу оптужбе кабинета Јована Авакумовића

~ | : i a 5

јавио је, да је горње решење Држав. Савета незаконито, и да је услед тога наредио Управи вароши Београда, да исто не извршује. По чл, 34 закона 0 општинама за решење овог питања надлежан је ПРАГ. Савет, и његова решења одмах су извршна. као што то прописује чл. 145 тач 4 Устава. Овим чл. Устава гарантована је самосталност самоуправним телима, тим што је једном самосталном и независном телу, а то је Државном Савету дато једино и искључиво право да решава питања овога рода. Никојим Законом није позван био г. Министар унутрашњих дела, да таква решења расматра, а још мање да их задржава од извршења, јер, по тој логици, могао би једног дана министар задржати од извршења п пресуде судске, које изричу самостални и независни судови. Оваком својом неуставном и незаконитом радњом, оптужени г. Рибарац повредио је чл.145 тач. Устава. :

Одбрана његова, да је по чл. !2 закона о општинама имао права прописивати начин избора у вароши Београду, и да Државни Савет нема право ништити правила, која он о томе прописује, неумесна је по томе, што Државни Савет доноси своја решења на основу онаких истих разлога, на основу каквих доносе и судови своје пресуде, а то према своме разумевању закона, и зато решења Државног Савета не подлеже ничијем расматрању, пошто је то једно независно и самостално тело, чија су решења по делима овог рода извршна.

Па не само код општине београдске, но и код општине рибарске, учинио је исту таку повреду Устава оптужени г. Рибарац, јер је на поверљиво питање начелника округа Моравског, од !! Октоора 1892 год. својом руком написао одговор истоме начелнику, да учини примедбе Државном Савету на његово решење од 9 октобра 1899 г. • 3267, којим примедбама не може бити места, пошто Је исто решење извршно, по горњем члану Устава.

Оваквом својом неуставном радњом оптужени г. Рибарац, који је био дужан да чува Устав и законе од свачије повреде, дао је повода потчињеним полицијским властима те решења Државног Савета, донесена по делима овог рода, нигде готово нису извршавана у Србији, а тиме је поништен углед самоуправних власти и створено широко земљиште безвлашћу и самовољи полицијских органа. Ово тврде, акта која су на брзу руку дошла овом одбору под МЕРА 66. 69. 147. 24. 189. 76. 77,.54, 4.908. 98. #1411 656 1.696, 2.699 64, 6.002, 1.325, 36, -268, 166, 9.620, 636, 1.401, 970, 581, 4.110 1.112. 100. 795, 89, и телеграфски извештај стал. окруж. одбора под Је 109 и 29, што је све у списку под |. изложено, а из којих се види, да многих акта и нема, као и да су махом пропала код полицијских органа. Оваква радња оптуженог г. Рибарца, нагнала је Државни Савет, да уложи протест против његовог неуставног рада, што се види из акта од 29 Децембра 1892 год М 4277. А главна цељ целој овој неуставној радњи оптуженог била је, да неизвршивањем одлука Држ. Савета, олакша полицијским властима незаконо смењивање ошштинеских часника, и постављање полицијских регената као потребну спрему за доцније радове око ФалзиФиковања избора за народне посланике. У истој цељи нису извршиване извршне одлуке сталних окружних одбора као самоуправних органа, што се такође види из горњих акта.

Све ово види се из под 4 прилога.

Из овога излази да овде постоји повреда чл. [15 тач. 4 Устава, према признању оптуженог г. Рибарца, изјављеном на протоколу саслушања под У 220. Ово дело предвиђено је чл. 2. тач. %, а казни се по чл. 8 закона о министарској одговорности.

|, приложена 2 броја „Срп. Новина» и још

4 MORAL URSEALURR ROOT"