Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

т

11920

Бр. 3.

Шрема дневноме реду пристушљено је читању предлога за потпомагање пострадалих у округу пожаревачком. Трви предлог, понднет од г. Д. Пешике, гласи :

Председништву Главног Одбора „Црвенога Крста“.

Свуда у Орбији морао је одјекнути немио глас, да је пзвесна села у округу пожаревачком град потукао.

Да би и наше друштво могло својој пострадалој браћи у помоћ притећи, част ми је предложити: да се у границама штатута и пословника посредовања латимо и прилоге скупљамо, а пододборима, колико их има, препоручимо, на основу правила и тиме брзу потпору укажемо пострадалима, као што не давно учинисмо туђој браћи у туђој земљи.

у Београду

Августа 1885 год. Члан Гл. Одбора, Дим. К. Пешика.

Други предлог, који је поднео г. Милан От. Марковић гласи :

Главном Одбору друштва „Црвеног Крста“

Познато ће бити Главном Одбору, каква је елементарна несрећа постигла крајем пр. мес. неколико општина у окр. пожаревачком. Народ у тим општинама пострадао је толико, да неће имати ни леба, ако му ошште милосрђе не притекне што скорије у помоћ.

У тој цели образовао се већ одбор у Пожаревцу. Но и „Првени Крет“ има дужност да похита у помоћ, јер је Ј1 међународна конференција друштава „рвенога Крста“ решила, да Главни Одбори могу у случају великих елементарних несрећа потпомагати пострадале, а то је начело признао и усвојио и наш Главни Одбор, те је у правилима за пододборе дру= штвене предвидео помагање у случају месних несрећа.