Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

XIV

С тога су Главни Одбори Пи Крста, чим је престала јека топова и наступило мирно доба, почели

тражити начина и средстава, да осигурају материјални“

опстанак нашега друштва и пруже му стална и већа новчана средства, која ће му омогућити успешан рад не само за време рата, већ и за време мира и који неће зависити од стране и случајне помоћи, Отуда већ IV редовни скуп, држан 29. априла 1897. г. »овлашћује главни одбор; да се стара о наминима, којима ће се осим прилога чланова (утемељача и редовних) умпотити при“ тоди друштвени у време мира«. На МП редовном скупу српског друштва Црвенога Крста, који је држан 20. маја 1884. г. изнесен је први пут предлог, да Црвени Крст, по примеру других друштава“) чије се срећке у велико у Србији продају, установи срећке српскога Шрвенога Крста. Главни је скуп овај предлог прихватио у начелу и поклонио му озбиљну пажњу и решио, да га главни одбор изнесе пред ширу комисију, која ће дати о њему мишљење, па то изнети на одобрење редовном или ванредном скупу.

По жељи и одлуци главнога скупа главни је одбор изабрао ту ширу комисију, да предлог проучи и оцени. Али пре, него што је одбор и доспео, да цео предлог са комисијском оценом узме у претрес, поднет је главном одбору 1884. г. од банкарске радње »Меркур« у Бечу први предлог о емисији срећака српскога Црвенога Крста. Том понудом, која се у свему оснивала на системи усвојеној код лутријског зајма аустријског, угарског и талијанскога Црвенога Крста, давао је »Меркур« нашем друштву чисту добит од 600.000 динара под тим условима, да се цела сума (амортизациони фонд), потребна за исплату згодитака и амортизације, положи у српске државне касе, а за то да српска влада прими јемство за исплату згодитака и амортизације, као и да издејствује својим путем слободну продају наших срећака

•) (Аустријског, угарскот, француског, талијанског и т. д.)