Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“
мана ===
сата ке
===
43
стране. Улице беху загушене топовима, војницима, комором, коњима и све је то јурило мостовима на Сави да се спасава са друте стране.. Бегство је трајало до зоре наредног дана, када су Срби развалили мостове и заробили све што не беше прешло на другу страну реке, Пет стотина рањених Аустријанаца остадоше на моме старању.
Америка и амерички Црвени Крст остаће забележени у србијанској историји, и ја сам сигуран да ће они имати лепо место на листу с евакуацији и поновном заузећу Београда. Чудно је осећање кад пролазите улицама па вам људи кличу: „Живео амерички Црвени Крст".
Један дан примио је Американски Црвени Крст од г. Бикнела, који је био са Рокфелеровом комисијом у Европи каблован телеграм у коме беше збијено запомагање читавог једног народа „Епидемија тифуса надкрилила је све остало". У градовима и варошима Србије беху се згурале хиљаде и хиљаде бегунаца са севера, да нико није могао ни мислити на здравље и санитетске услове. Два претходна рата беху тако изнурила народ, да је овај врло ласно постао пљен тифуса, тифоида и рекурентне грознице. Шарлах и богиње појавише се. Колера, од које се људи највише ужасаваху, прећаше да ће букнути нареднога лета. Већ од 18 хирурга и болничарака нашег Црв. Крста који беху у Ђевђелији у дуванским факторијама створили болницу, њих 15 имађаху тифозну грозницу. Четири стотине од оних хиљаду и двеста болесника, који беху њима поверени лежаху већ од врућице. Рт Џемс Донели и Пг Ернест Магрудер беху већ подлегли. Они дадоше своје животе за своје ближње, а човек не може више дати. На њи ховим гробовима видела је једна наша сестра сваки дан свежег цвећа и зеленила, и ако тамо у далеким Балканима мало има цвећа.
Ту беше широко поље рада пуно опасности које захтеваше ретку храброст. Рокфелеров Фонд понуди Америчком Црвеном Крсту великодушну финансијску помоћ ако би хтео да предузме дело угушивања те заразе. Амерички Црвени Крст обрати се ономе који је у Манџурији дао доказа својих храбрих услуга, обрати се доктору Ричарду Стронту. Овај је одмах прекинуо своја предавања о тропским болестима на Харвардском Университету и отишао је на фронт, а са њим пође читав кор сјајних људи, лекара, бактериолога, клиничара и санитараца, људи који су знали каква их опасност чека, па ипак одоше. У Србију су послати огромни прибори за дезинфиковање читаве једне нације. Помоћу Ог Бикнела осигурана је ОПг Стронгу помоћ енглеске, руске и француске мисије, које већ беху у Србији. Од свију шефова тих мисија и шефова српског санитета организован је народни здравствени одбор, који је Ог Стронга изабрао за директора. Страшан бич тифуса који је слистио стотину српских лекара (а било их је свега четири стотине)“), гомиле народа и велики број аустријских заробљеника, истргнут је, преломљен је.“
80) Два пута толико их је пропало. Рг Вл.