Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

44

Сер Тома Липтон, после свог поновног пута у Србију писао је Американском Црвеном Крсту:

„ја чисто нисам могао да верујем да је штаб, који сте ви овамо послали могао за тако кратко време тако много да учини. Ужасно стање које сам ја први пут у Србији застао, сада је прошло. Pan Dr Стронга и његовог штаба просто је био чудотворан“.

Из Црне Горе стиже журна молба да пређемо преко планина и да помогнемо тамошњем народу противу врућице, која му је претила. Један поглед у дневник Ог Стронга даје живу слику о овом пољу рада Црвеног Крста:

„После инспекције болница у Митровици у Србији, и пошто смо сазнали што беше нужно ми доручковасмо на брзу руку, кренусмо у 3 сахата по подне при крају маја на коњима за Пећ у Црној Гори. Самном је био г. Бринк, наш санитетски инспектор, мој тумач и један српски жандарм. Око 4 сах. поче киша, која је падала целу ноћ. Бесмо скроз мокри покисли. Надао сам сам се да ће ме на граници српскоцрногорској дочекати каква кола. Киша је плаховито падала када стигосмо границу, и не нађосмо никаква кола. После 14 сахата јахања стигосмо у Пећ. Ту нисмо нашли никакав примамљив хотел. Сви беху нездрави и у њима не беше ништа за прање и тоалету. Ја сам седео у дворишту и чекао. Најзад нађоше доктора и са њим одох у инспекцију болнице. Нађох жалосно и претеће стање. У првој соби болесничкој нађох многе гомиле хаљина, скинутих са тифозних болесника Ови су лежали по поду један уз другога тако да се морало преко њих спотицати. Ту су биле хиљаде вашију. Никада их пре тога нисам видео тако многе. У болници је било 150 тифозних болесника и сви беху зло запуштени. И сами њихови болничари беху у жалосном стању. Не нађох никаква средства за дезинфекцију, никакве могућности за купање болесника нити чистих рубина за болеснике ни чаршава за постеље.

У 8 у вече нађох се са префектом и главним командантом у Пећи, једним кузеном Краља Црногорског и дуго сам говорио с њим. За тим сам посетио бараке у разним крајевима вароши, где су војници били смештени. После тога нов састанак са префектом на коме углависмо листу свега што је у Пећи нужно за санитет и за болницу. Знао сам да ће се без строгих и брзо предузетих мера, тифус брзо раширити са друкчијим резултатом епидемије него у Србији. Удесио сам да се дезинфекују болница, болесници и њихове ствари (хаљине и паде) Трупе су се имале одмах сместити под шаторе да би се њихове бараке, одело и постеље дезинфиковале. Снабдео сам чистим рубинама и ноћним кошуљама и чаршавима болницу и карантинирао сам Пећ. Послао сам Ог Гринела и г. де ла Пена у Пећ, а са њима полази и велика количина срестава за дезинфекцију и тубова за купање. Мислим да је Гринел најспособнији да изврши овај тешки задатак.

У један по подне отпутовао сам колима и после 2 сахата стигао сам у Дечане. Ту нађох неколико хиљада војника уквартираних у манастиру. За њих се старао један српски свештеник како је могао боље. Обећах да ћу му послати дезинфектаната и стручњака за дезинфиковање. И овде беху поједини тифозни случајеви међу људима који

ране јр арте са нар