Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

Уцењивали су. породице да им не погубе или не интернирају некога члана, па су, добивши захтевани новац ипак убијали или одводили. Риста Чауш узео је тако од једне породице 8000 динара, а од друге 18.000, и ако дотични беху већ мртви.

Кулук. Како су буг. власти поступали са кулучарима доказује грађење друма кичевског. На њему је умирало по 20—30 кулучара дневно, а за време велике зиме и по 50 дневно.

Рушење и пожари. У Александровцу, топл. округа, спаљене су све куће. У Гргурима најбогатијој општини у округу од 320 кућа остале су само две. Општине Бања, Рача, Добродол, Иванкула, Луково може се рећи не постоје више. У тим општинама спаљено је преко 5000 кућа. Усрезу дојранском, у Дојрану и Валандову остале су само зидике. У шест других села остала је само једна трећина кућа. Срез који је пре рата имао 30.000 становника није имао после рата више од 5000. У селима око Велеса запаљене су куће свију Срба. Бомбардовање Битоља које је срушило читаве улице, није имало никаквог војног разлога. Једино беснило бугарско да разори све што је српско.

Материјална штета коју су Бугари нанели Србији изнеће неколико милијарада.

Однарођевање. Најпре су забранили српски језик. Објављено је да ни једна молба, никакав захтев на српском језику неће бити узет у поступак. Једно решење скопског окр. начелника којим се забрањује српски говорити па чак и слушати кад други говоре. Ако је неко рекао „добро вече" српски у место бугарски (и ако речи беху врло сличне) добио је ударац батином по глави. Сви су становници приморани да своја презимена завршена са „ов“ у место са „вић". Децу која су полазила у школу записивали су под чисто бугарским именима.

Све српске књиге су забрањене. Власти су покупиде по књижарама и по кућама све српске књиге и уништиле их (спаљивали су их или бацали у реку). Предаја књига захтевана је са истом строгошћу као и предаја оружја. Многи људи и жене батинане су једино због сумње да крију срп. књиге. Чак и нађени срп. рукописи уништавани су. Црквене и судске архиве уништаване су. У црквама су сачувани само спискови рађања и то због регрутовања.

Школе и цркве су затворене. Свештеници и учитељи убијени или интернирани. Поједине манастирске и школске зграде су потпуно разрушене. Они су скрнавили олтаре, скидали до голе коже калуђерице, злостављали су свештенике и калуђере, пљували су им на браде, одводили их у интернацију полуголе и са свим босе, тукући их уз пут кундацима. У логорима су свештенике приморавали да износе ђубре и да чисте нужнике.

Српски историјски споменици уништавани су. У Маћедонији сви стари српски записи по црквама избрисани су и замењени бугарским као што су и слике срп. владаоца и светаца замењени бугарским. Уништаван је сваки доказ да су Срби владали Маћедонијом у средњем веку, као и сваки доказ о владавини Срба у 1912—1914., све чесме, јавне баште, надгробни споменици. Српско гробље војничко сравњено је са земљом.

O ae 4 O aa AI O PU