Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

SO A aa а а Ене

aeska is

крпчићи од заставе, јуначким рукама откинутих из руку непријатељевих, заставе за коју умиру...

Сретала сам их на њиховоме страсноме путу. Сваки је имао жиг смрти на челу. Сваки дан их је мање. Ћутећи падају један за другим у снег. Ни један није више устао. Још пролазе пред мојим душевним очима. Снажни млади људи, у мукама пре времена остарели и оседели. Младићи с ампутираним рукама или ногама и са дубоким браздама на детињском челу; ослепели наслањају се на ратне другове који већ посрћу. Болесници, гладни људи вуку се с муком кроз снег, све даље, само даље, јаучу за мало правде, јаучу чак из гробова".

Ах да, милостива грофице, тако је то и нама било, само са мало разлике. Док Ви незнате колико је аустријских заробљеника било у Русији, ми знамо да код вас имамо 70.000 гробова. Само што су Руси заробљавали одрасле и снажне људе који су се могли бранити и претпоставити јуначку смрт ропству, а ваши су одвели наше полумртве од борбе са четири пута многобројнијим непријатељем изнурене и одвели су у ропаство по другу хиљаду нејаке деце. Да вас није које од њих замолило са малаксалим гласом: „Стрина, дај ми хлеба"» Па онда, племенита госпо, ваши су допали ропства због једног вашег, с опроштењем беса, што нисте могли да отрпите да мала Србија победи велику отоманску царевину, што нисте хтели допустити да Србија добије и најмање пристаниште на мору, а наши су умирали бранећи отаџбину. Да су ваши имали и најмањег осећања правде, не би ни ми ни ви кукали

на гробљу наших заробљеника, нити би се из ваших гробова кукало за мало правде.

Да се вратимо раду нашега раздробљенога главн. одбора Српског Друштва Црв. Крста.

Оном одељку на Крфу стизали су прилози новчани и у стварима најпре из оближњих а доцније и из најудаљенијих крајева Европе, Америке, Африке и Јапана. |

Председништво је из Крфа, крајем 1916. и почетком 1917. образовало своје пододборе у Бизерти, у Риму и у Паризу. Одбор нашег Црв. Крста постојао је још из раније у Лондону, при нашем посланству. Сад је основана и радионица Срп. Др. Црв. Крста у Лондону, у којој су израђиване разне потребе за наше у Србији као и за интернирце и заробљенике. Сер Џон Бренер уступио је своју кућу у Лондону за «смештај нашег Ц. Крста. У Јапану је проф. Душан Тодоровић образовао српско-јапански одбор, који је скупљао јапанску помоћ. Тодор Димитријевић ссупио је у Америци сам и послао 50.000 фр. Холанско друштво за помоћ Српском Друштву Црв. Крста и сиромашном становништву у Србији радило је непосредно на помоћи нама. Одбор дама у Хавру слао је пакете са животним намирницама нашим заробљеницима. То је исто радио и одбор српских жена у Паризу и у Ници. У лето 1917. дао је један српски дан у Паризу 50.000 фр. који су стављени на расположење франц.-српском одбору.