Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

18

Кад је изгледало да је угрожена неутралност Швајцарске, већи део новаца Српског Друштва Црв. Крста око 30.000 фуната стерлинга. пренет је из Швајцарске у Лондон.

Међународни одбор Црв. Крста снажно је помагао нашем друштву и нашем обавештајном бироу Црвеног Крста. Кад се овај пожалио што бугарски Црвени Крст не само не одговара, него и враћа његова писма, бугарско Друштво Црвеног Крста одговара међународном одбору „Саопштите господи која се потписују за српски Црвени Крст да нама вије могућно одржавати ма какву кореспонденцију са њима, или им давати ма какве информације о становницима бивше Србије, пошто су они постали поданици бугарски, и са њима се поступа по · бугарским законима“.

На протест нашег друштва код међународног одбора, и заузимањем овога поправили су се одношаји између нашег и непријатељских друштава Црвеног Крста тако да су преко ових наши могли ублажавати судбину наших заробљеника и интернираних.

Посредовањем међународног одбора састали су се делегати нашег Црвеног Крста са делегатима бугарског Црвеног Крста 1-ог новембра 1917. у Женеви. Ту је уговорено: 1) да Бугари пошљу тачну листу српских заробљеника и листу помрлих; 2) да се допусти кореспонденција између наших у Бугарској и њихових породица; 3) да се допусти шиљање новаца нашима; 4) да им се може слати храна и одело; 5) да се изврши размена тешких рањеника и болесника; 6) да се пошљу податци о интерниранима и њиховом рапатрирању; 7) дасе шаљу извештаји из болница. Тек под владом Малинова ратификован је овај споразум. Међутим наши су још много пута имали да протествују међународном одбору противу рђавог поступања са нашим заробљеницима у Бугарској, и противу депортовања наших из Немачке и Аустрије на радове у Малој Азији и Месопотамији. Бугари чак нису допустили холандском посланику да посети логоре наших заробљеника.

Српско Друштво Црвеног Крста помагало је и нашој војсци у Солуну. Главни одбор изгубио је два члана (Спасића и пуковника Ванлијћа) и два велика пријатеља нашега народа у невољи г-ђу Алису Аскју и њенога мужа (торпиљирана им лађа).

Српски Црвени Крст у Лондону скупио је 20.000 фуната стерлинга. У току 1916. год., слао је новце, одело и рубине у окупирану Србију (у вредности од 30.000 ф. стерлинга), основао је и издржавао сиротињски дом у Ужицу, створио је санаторијум за слабуњаву децу, имао је у Београду свој магацин одела, из кога је издавао сиротињи одело још 1920.

Српски Црвени Крст у Француској примио је 88.608 фр. франака. Не нађосмо на што је та сума употребљена.

У Италији скупљено је 19.197 лира. Од тога је 17.000 предато. Рт Борисављевићу на Крфу за циљеве Црвеног Крста.

Остаје нам још да прегледамо рад оног одломка управе Српског Црвеног Крста који је под управом одборника Рг Марка Лека остао у Србији.

o

S AA O BR A RCR NU