Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

а Ина

ан ни ке

19:

Само човек кога нису могле сломити ни две трагичне смрти у породици (његова дична деца Ог Тома Леко и цвет човечности Катарина Леко, умреше на ратној дужности) само Хришћанин какав је Марко: Леко могао је издржати сва понижења и злостављања окупаторских власти, само да спасе макар и најмањи крајичак земљишта за рад Српског Црвеног Крста! 1-ог новембра 1915. освану на магацину Српског Друштва Црвеног Крста у Крушевцу овакав натпис: „Запа Material beschlagnahmt vom General komando der XI Armee“. A да би се добро разумело како је девета дивизија Х]-те немачке војске заузела тај материјал, стоји у службеном њеном акту да је тај материјал уплењен, да је ратни плен! (Егђешејез Матела!). Ог М. Леко одмах је поднео тој немачкој дивизијској комнди акт у коме је молио да узме у оцену да ли се са суштином институције Црвенога Крста слаже да се његовим материјалом поступа као са ратним пленом Ђенерал фон Галвиц одговорио је Леку да се санитетски материјал Орпског Црвеног Крста не сматра као ратни плен у томе смислу да је од сада искључива. својина Немачке Царевине. Материјал тај шта више служиће и даље на корист свих рањеника и болесника без обзира којој држави припадају. Ратна потреба захтева да материјалом управља...... Требовања могу се на захтев узети у обзир". Ово је био једини добитак и Рг Леко је похитао да одмах извести све наше болнице да могу подносити требовања. Спасавајући узгред акта државне архиве која су се повлачила по калдрми крушевачкој и предавајући ту бригу државним саветницима. Живану Живановићу и Љуби Ковачевићу — Пт Леко је поступно израдио од немачке команде легитимације за чланове главног одбора за слободно кретање по Крушевцу, даље решење да се стан Српског Друштва Црвеног Крста не може реквирисати, па онда је израдио да команда места прима и разашиље циркуларе Крушевачког Црвеног Крста друштвима Црвеног Крста у Женеви, Будимпешти, Бечу, Берлину, Атинама и Софији, којима им је јављено да је Српски Црвени Крст у Крушевцу, а то исто и неким нашим пододборима. На једанпут немачка команда хтела је да интернира са хиљадама других Крушевљана и једног члана главног одбора Српског Црв. Крста. Рг Леко га је спасао и ако је већ био у колони за транспорт интернираних. Поједини одговори на његове циркуларе беху пријатељски, готови на сарадњу.

Чим се чуло да на место Немаца долазе у Крушевац Бугари, Пг Леко је преселио свој одломак управе Црвеног Крста у Београд, где је дотле одборник Татомир Петронијевић једини заступао наше друштво. Актом Гувернмана од 1-ог маја 1916. стављен је Српски Црвени Крст под његово старатељство и то као „Друштво Црвеног Крижа у генералној губернији у Србији“. Одборници Српског Друштва Црвеног Крста Ог В. Ж. Ђорђевић и секретар друштва Тома Стојадиновић узети су за — таоце. Ново гажење женевске конвенције... Све је то хришћански отрпео РПг Леко, само да се у поробљеној Србији не угаси са свим луч Орпског Црвеног Крста. Одмах се показала корист од Лекиног стрпљења. У санитету „Гувернмана“ радо су се одазивали молбама Српског Друштва Црвеног Крста, али то није било довољно. Шеф штаба Гувернеров, Гелинек није трпео Српско Друштво Црвеног Крста. Отуда су потицале силне сметње. Срећом Гувернман је за свога комесара при