Извештај руско-српског клуба у Београду

37

дио му је прву оперу „Војводу“ тако, да је Чајковски ову партитуру уништио.

А много доцније, тада, кад се његова индивидуалност развила и кристализовала, Чајковски је доживео да његов виолински концерт, један од најлепших виолинских концерата у опште, чувени али скроз конзервативни, ћудљиви, заједљиви и мали духом бечки критичар Едуард Ханслик назове музиком која заудара.

— Но благодарећи паметнијим и племенитијим музичарима, но што је био овај бечки ауторитет, који је кочио музику читавих 50 година, овај је концерт ипак продро.

У овом концерту, може се рећи, дао је Чајковски једно по форми класично дело, а по сгдржини чисто руско. Песме су карактеристичне и оригиналне,

Сваки је, од три дела овога концерта, сам по себи оригиналан и различан од предходнога, те је тиме овај концерт увек занимљив и свеж.

Ако само једанпут чујемо овај концерт, остаће нам у памети онај одређен ритам и теме које изазивају читаве слике.

Ритам је карактеристика у опште свију музичара из Шуманове школе.

На ритам је пазио и Бетовен, но код њега