Извештај руско-српског клуба у Београду

38

је све то било више инстиктивно осећање, док су Шуман и Чајковски, са чисто естетичкога гледишта неговали ритам, који у вези са хармонизацијом даје њихов нарочити тип.

Чајковски није бежао од Шумановог утицаја, али је гледао да буде свестан свога угледа на Шумана и зато је ипак задржао своју оригиналност.

У томе лежи величина Чајковскога, штс је он разумео Шумана у својој суштини.

Он га није просто копирао, већ је делио исто мишљење и погледе 2 музичкој естетици, форми, циљу, ритму и другим особинама.

Као што је Бетовен у своме почетку био следбеник Хајдна и Моцарта а доцније се сам развијао и постао индивидуалан, тако је Чајковски, само у мањој мери, бар привидно, био следбеник Шуманов.

Концерт за виолину није једино делоу коме се огледа генијалност Чајковскова.

Сетимо се само на клавирскитрио а-тоћп, једне од најлепших композиција ове врсте.

Треба чути ово богаство контрапункта! — Виолина и виолончело као да се надмећу ко ће лепше и силније да се изрази, а клавир испуњује дивну хармонију.

Или квартет ез-тоП, са оним чувеним Апдапе.