Извештај руско-српског клуба у Београду

41

је према њему, његовим теоријама и уметничким радовима хладан, и радио је своје опере више у старом стилу: са дуетима, терцетима, аријама, финалима и другим, већ у старој форми потребним нумерама.

Па ипак је Вагнер имао неки мали утицај на Чајковскога у драмској музици. Јер Чајковсков оркестар у „Оњегину“ је слободан, одвојен од певача. — И ако Чајковски није није баш усвојио Вагнеров принцип, ипак неке мотиве у Оњегину сматра за главне и проплеће их кроз целу оперу. МИ поред тога, што је облик његове опере бар у пола стари, моћи ће и сваки објективан Вагнеријанац да је слуша и да ужива у чисто музичким лепотама, којима Чајковскова опера обилује.

Друге су његове знатније опере: „Опричник“, „Ковач Вакула“, „Мазепа“, „Пик-дама“ и „јоланта“. „Пик-дама, за коју је либрето написао брат Чајковскога, Модест, по новели Пушкиновој, друга је опера која је доживела славу „Оњегина“. Ова је опера на првој представи имала бољу судбину но „Оњегин“, јер је њен успех био прави тријумф за композитора, који је тада славио двадцесетпетогодишњи јубилеј музичкога рада. После девет година Чајковски се био решио да пише опет оперу у лирскоме правцу, и његова лирска опера