Извештај руско-српског клуба у Београду

42

„Пик-дама“, по јачини израза такмичи се са „Оњегином“. Али сам текст много смета овој опери. Јер, сцене су распарчане и без тесне везе једна с другом. Радња је доста развучена, а личности недовољно разрађене; неке сцене, непотребне самој радњи, унесене су само ради театралнога ефекта.

Чајковски, и ако није у опери дао ништа новога, што се тиче облика. дао је руску драмску оперу од велике, чисто музичке, вредности.

Говорећи о Пик-дами ми се приближујемо највећој и последњој творевини Чајковскога, патетичној симфонији у ћ-тој-у и трагичној моћи између 25 и 26 октобра 1893 г.

кад је смрт неочекивано отела словенству њенога Орфеја.

Цео Чајковсков ргд кристализује се у последњој патетичној симфонији.

Чајковски, као да је знао да му је судбина последњи пут дала реч, те је ваљда све дао у овој симфонији, што је његов геније могао дати.

Ова је симфонија у Чајковсковим творевинама оно, што су пета и девета симфонија у Бетовеновим творевинама.

Чајковски нам је дао кључеве од врата уметничких илузија. М ми слушамо оне дивне