Извештај руско-српског клуба у Београду

следња груда оне земље, коју је Чајковски толико љубио, потмули њен шум подсећао је на изумируће тактове пететичне симфоније, а јецање је прекидало ову дубоку тишину као мотив смрти, који нам покривена позауна назначује у последњим тактовима Ћ-тој-а.,

Госпође и господо. ја осећам да сам вам можда у сувише бледим бојама изнео слику великога музичара.

Пустимо боље да кроз његове бесмртне творевине проговори велика уметничка душа његова.

Звуци његове музике и одјеци његових хорова боље ће вам него икакве речи посведочити колико је велики руски и словенски музичар, био бесмртни Петар Илић Чајковски.

Слава Чајковскоме!

Јо]