Извештај руско-српског клуба у Београду

46

изводио бесмртни композитор ХТХ века Глинка. Братска љубав, коју не ремете никакве промене ни перипетије, уме да подели и радост и славу каом жалост и губитак, — Нека је слава и од нас Срба тенијалном, бесмртном руском композитору Михаилу Ивановићу Глинки, поносу и величини целе простране велике Русије.

Глинка је био не само велики композитор Х1Х века, него и оснивалац руске музике и руске националне опере. Он је био геније који ствара и производи. У пространој руској држави било јен до њега представника музичке уметности, али сви они нису дали оно што је дао Глинка. У својим музичким производима Глинка је задовољио све захтеве и погодбе националне музике, с тога се он с правом сматра за родоначалника руске музичке уметности. Међу његовим претходницима и савременицима било је уметника, који су добили потпуно музикално образовање; понеки од њих били суу истини даровити људи, али се у својим уметничким радовима нису могли еманциповати од туђих поглавито од талијанских елемената. Разрађујући руску мелодију они су је одевали у туђе рухо, те се тема руска и њен прави тип губио у туђој хармонији и ритму. Код Глинке ствар стоји друкчије. Он је први својим префињеним укусом и ванредним уметничким слухом запазио и одвојио оне елементе, који су неопходни за националну руску музику. Он је схватио дух руске народне песме и усвојио га је још од детињства. Његова жива и до невероватности пријемљива природа саживела сеп сродила са тим духом за сва времена. И кад је, живећи у Италији, слушао талијанску оперску музику,